Page 259 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

(Igor Kobzev)
996.g. knez Vladimir uništava detaljan Letopisni Svod Ruske

Imperije i uspostavlja zabranu na Ruskoj istoriji pre hristijanizacije, to jest
zatvara istoriju. Ali, bez obzira na sva staranja, Vladimir i njegova banda

nisu uspeli da potpuno likvidiraju istorijske izvore. Njih je bilo veoma

mnogo, i oni su veoma brzo rašireni veoma široko.
Najveću ulogu u očuvanju drevnih paganskih rukopisa odigrao je

Novgorodski knez Jaroslav, koga je narod nazvao Mudri zbog njegove
ljubavi prema knjigama i osnivanja velike biblioteke. Njegova kći Ana

Jaroslavna, nasledila je od oca strast prema knjigama. I kada su je udali za

Francuskog kralja Henriha I Kapeta, ona je odvezla u Francusku mnoge
ruske starinske manuskripte, uključujući i runske knjige i svitke. U

Francuskoj te knjige su najpre čuvane u kraljevskoj biblioteci, a kasnije u
opatiji Sanlis koju je osnovala Ana, gde su one čuvane skoro 800 godina

do početka »velike« Francuske revolucije. Posle revolucije drevne
slovenske knjige su započele svoje turneje po svetu, prelazeći iz ruku u

ruke. Istorija tih turneja se može pročitati u knjizi A.I.Asova (25).

Istorijski izvori su otkrivani u nedavnoj prošlosti, pronalaze ih i u
naše vreme.

»Slovo o polku Igorevu« je pronašao 1795.g. grof Musin-Puškin.
»Velesova knjiga« je otkrio 1919.g. pukovnik A.Izenbek na

razorenom imanju između gradova Kursk i Orel.
Komunari su tvrdili da je do 1917.g. u istoriji bio varvarski period i

ničeg velikog nije bilo. Hrišćani govore to isto o vremenu pre 988.g. da je

tamo carovala nepismenost, nije bilo pismenosti, da su hrišćani navodno
doneli prosvećenost u Rusiju. Danas su ruski naučnici dokazali postojanje

nekoliko vrsta pismenosti u Rusiji pre 988.g. Otkriće »Velesove knjige«

bilo je u svoje vreme skoro senzacija. I odmah su se uključili naprijatelji
ruskog naroda – akademik mason Lihačov D.S. i njegova ekipa. Oni su

počeli da dokazuju da je »Velesova knjiga« - falsifikat. Šta se može,
židomasonske metode se ne odlikuju raznovrsnošću. A »Velesova knjiga«

tvrdi da su Grci stvorili svoju pismenost na osnovu slovenske,
proučavajući pismenost Slovena. Današnja dešifrovanja staroslovenskih

rukopisa pokazuju da staroslovenski jezik nadmašuje prema starosti

starogrčki i latisnki.

259