Page 276 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

igre. Tek kasnije su seljaci shvatili kako komunisti nameravaju da im
»daju« zemlju, i krenuli su ustanci seljaka protiv komunara. Ali bilo je već

kasno.
Propagandističku kampanju beli su vodili daleko gore od crvenih. A

zašto? Beli nisu mogli da razrade jedinstvenu koncepciju, nisu mogli da

odustanu od imperskih ideja u korist nacionalne ideje, nisu shvatali čitavu
suštinu jevrejske igre. Pa ipak, narod je sa teškoćom shvatao ko je za koga

i za šta ratuje. Ljudi su ratovali čas za crvene, čas za bele. Često je
blagovremeni dolazak dobrog propagatora prevodio čitave jedinice na

jednu ili drugu stranu.

U sovjetsko vreme bio je u modi film »Čapajev« – film o crvenom
»heroju« vojskovođi. U tom filmu postoji jedna karakteristična epizoda.

Posle bitke okupili se crveni borci i razgovaraju. Ujedno su rešili da
shvate za šta rade. Pitaju Čapajeva: »Za koga si ti: za boljševike ili za

komuniste?«. Dobro pitanje, zar ne? Pitanje iako nije teško, bacilo je
Čapajeva u bezizlaznu situaciju. Čapajev izbečio oči, ali ne namerava da

ispoljava svoju glupost i, rešivši da izbegne izbor i da se iskobelja, kaže:

»Ja sam za internacionalu«. Svi crveni borci su se zapanjili od takvog
mudrog odgovora. Da, nije njihov Čapajev budala, razume.

Jedino je Čapajevski lutkar – komesar Furmanov rešio da dobaci i
pita: »A za koju si ti internacionalu, njih je nekoliko: za 1, 2 ili za 3?«

Čapajev se skroz izgubio i pita: »A za koju je Lenjin?« Furmanov:
»Lenjin je za drugu«. Čapajev: »Pa i ja sam za drugu«. Svi su sa

olakšanjem uzdahnuli: pa, hvala Bogu, makar su razjasnili zbog čega

svoju i tuđu krv prolivaju, zašto druge ubijaju i sami idu pod tuđ metak.
Ispostavlja se, za internacionalu, pa još i drugu. Sve bi to bilo veoma

smešno, kad ne bi bilo veoma tužno. Eto tako su ratovali Rusi protiv Rusa

pod rukovodstvom jevrejskih lutkara. Ne shvatajući za šta i protiv čega
ratuju. A suština je bila veoma jednostavna: crveni su ratovali za jevrejsku

vlast, a beli – protiv jevrejske vlasti.
SAD i Zapadna Evropa u građanskom ratu »belih« i »crvenih«

nikada nisu oštro istupali protiv »crvenih«. Oni su se trudili da pomažu i
jednima i drugima, ali tako, da taj rat traje maksimalno dugo i da jedni

Rusi beskrajno ubijaju druge Ruse, a Rusija da se pretvori u ruševine, koje

je lako zgrnuti u svoje ruke.

276