Page 40 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Hristos je nastojao da postane duhovni lider Jevreja. Ali kako postati
duhovni lider? Kako doći do vlasti nad ljudima? Treba UJEDINITI I

STATI NA ČELO većine ljudske mase. Treba stvoriti svoju »partiju« ili
prema religioznoj terminologiji školu pristalica. Na koga se može

osloniti? Jevrejsko sveštenstvo i gornji slojevi jevrejskog društva nisu

prihvatali Hrista, u njemu su videli konkurenta i jednostavno su ga se
bojali kao anarhiste i rušioca osnova društva. Prema tome, treba se osloniti

na donje slojeve društva.
Na osnovu kojih kriterijuma je Hristos birao sebi pristalice? Prema

visokom intelektu? Prema visokom obrazovanju i dubokim znanjima?

Prema visokoj kulturi? Prema položaju u društvu? Prema realnim
zaslugama? Ne, ništa mu od toga nije bilo potrebno.

Kadrovska politika kod Hrista je bila ista, kao kod Lenjina i svih
švondera (tačnije, kod Lenjina je bila ista, kao kod Hrista). Hrist je imao

samo tri kriterijuma izbora članova svoje partije:
Prvi – izbor neobrazovanih, nekulturnih ljudi koji imaju nizak

položaj u društvu, koji nemaju šta da gube, osim svojih lanaca, i na koje

on može da ostavi magičan utisak svojim znanjima.
Drugi – potpuna lična odanost i žarka ljubav samo prema njemu.

Treći – težnja da se uzdigne, ka slavi i vlasti.
Dakle, prvi kriterijum (donji delovi društva). Koga je Hristos

izabrao za svoje najbolje učenike? Proste nepismene ribare, bez ikakvog
intelekta i znanja. Stepen nekulture tih »svetih« šarikovih je bila tolika, da

oni čak ni ruke nisu prali pre jela i jeli su prljavim rukama kao svinje. U to

vreme u Izraelu tako skoro niko nije jeo, svi su živeli prema zapovesti:
»peri ruke pre jela«.

Kada su fariseji stavili primedbu Hristu povodom nečistoće tela

njegovih učenika, Hristos, umesto da se složi i nauči svoje učenike
elementarnim pravilima higijene, odgovarao im je po principu »sami ste

ludaci«. »Okupili se kod Njega fariseji i neki od znalaca knjiga, koji su
došli iz Jerusalima i, videvši neke od Njegovih učitelja, koji su jeli hleb

nečistim, to jest neopranim rukama, grdili su ih. Jer fariseji i SVI Judeji,
držeći se predanja starijih, ne jedu, ne opravši PAŽLJIVO ruke; i, došavši

sa pijace, ne jedu ne opravši se« (po Marku 7:1-6).

40