Page 154 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

- Grdno je pogrešio - smejali su se.
- Ej, deda, jes’ ti nekad bio mlad? - zavitlavali su nekog starca.
-E h, dijete- odgovarao je starac.-Da mi je tvoja glava, da se naspa-
vam jedno tri dana.
Saptalo se o pređstojećem štrajku.
Lomeći se u struku, Tesla je prišao brkajlijama:
- Znate li Stevana Prostrana?
- Znamo - začudili su se radnici gospodinu koji govori njihov jezik.
U oku brkajlija smesta je niklo neizgovoreno pitanje:
Da li se ti veliki i uspešan odričeš nas koji smo siromašni i prezreni?
Ne, ja vas se ne odričem.
Brkajlije su mu rekle da se Stevan nedavno preselio u Renkin, gde je
plata veća - četrnaest centi na sat.
- Da bi došao do Renkina, moraš troje gvozdene cipele pocijepati -
nasmejali su se oni. - Moraš ići skelom do Kitinga. A skela ti danas ne ide.
Tražio je svog Stevana, a njega nije bilo.
Nekad mu se činilo da je okružen duhovima koji, jedan po jedan,
nestaju.
- Ooooj, đevojkooooo! - otezao je neko pod kiselim nebom.
Hladan vetar je donosio napeve:
- Ne okreći seeee...
- Zaboravi meee...
Išao je prugom prema stanici, udišući mlak miris kolomasti. Putem
je čuo kako se radnik, očito Srbijanac, u razgovoru sa babom seća nekog
poginulog u eksploziji visoke peći C.
- E, siroma’. Bio je dobar čovek. On je oženio onu Maru. I otac mu je
bio dobar, onaj Radovan. Dobri su to ljudi bili. E, ostajte mi zdravo, na-
no.
Teslu su rastužile ove jednostavne reči.
I došlo mu je žao... I ljuđi i male dece...
Svega što živi...

158