Page 163 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
*

Izgledalo je kao da se samo Antalovo telo buni protiv nečega što
duša odbija da zapazi.
Tesla ga je upozoravao kao što su njega upozoravali kad se kockao u
Gracu:
- Uspori malo.
Tog proleća Vestinghaus se spremao na odlučni obračun sa Ediso-
nom. Pritisnuo je autora svog dvofaznog motora:
- Nikola, na njihove cirkuske predstave morate odgovoriti sopstve-
nom naučnom predstavom.
Nikola je znao da mora. Podigao je bradu, duboko udahnuo i ugle-
dao zlatnu stazu. Odlučio je da uradi nešto što niko nikad nije. Opovrg-
nuće Edisonovu tvrdnju da „naizmenična struja ubija” time što će kroz
sebe lično pustiti orkan te struje.
- Misliš da ću preživeti? ~ pitao je Sigetija.
Sigetijeve plave oči su od bezazlenih postale odsutne, gotovo opa-
sne. Onda se nasmešio:
- Hoćeš! Ti hoćeš!

Probudila ga je nepoznata žena koja je zvonila na recepciji. Cim je
sišao, zapahnula ga je talasom parfema. Opekla ga je užagrenim očima:
- Molim vas, gospodine Tesla, pođite sa mnom.
- Ali ko ste vi?
- Hitno je ~ rekla je ona bez razumevanja.
Po prvi put je ušao na jedno takvo mesto. Dve gole kurve su se igrale
balonom, odbacujući ga čas vrhom nosa čas nožnim prstima. Unutraš-
njost je uglavnom bila bela. Mirisalo je na parfeme, na lenju ženskost i
lažnu raskoš. Kurve koje su naokolo klizile u negližeima su, po Tesli, bile
lepe nakaze. Prefrigane oči su bile tupe. Jedna je rekla.
- Gore je.
Bučno je ustrčao uz stepenice.
To nije bio Antal. To je bila lutka.
Pored lutke je sedela devojčica, potcrtanih očiju. Tesla i doktor su je ,
zamolili da izađe.

167