Page 243 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 243

Tesla, portret među maskama
         -  Lepo je to, brajko moj -  mislio je Tesla. -  Ali odakle tebi taj vodnji-
     kav nesmiren pogled?
         Zatim je Vajt zadremao, sanjajući da grli vratove i strukove. Smra-
     čilo se. Negde su u polju palili vatru i žežene iskre su jurile u nebo. Kom-
     pozicija vagona je hučala kao aždaja i uvijala repom, grabeći u ogromni
     svet. I opet, kao nekada davno, pruga nije postojala nego se stvarala pred
     lokomotivom.
         Ujutro, u Bafalu,  pronalazač je bio  ukrućen  a njegov arhitekt ma-
     muran.
         Svečani skup stajao je upatuljčen Teslinim tribinama. Tesla je iz po-
     zdravnih govora shvatio da se za par godina, od Kemlerovog ubistva, sve
     promenilo. U američkom umu se dvosmerna struja od đavola preobrazi-
     la u anđela.
         Nikola Tesla održao je konvencionalan slavljenički govor. Usred tog
     govora,  krv mu se  ohladila.  Najednom  se vratila ljubomora  na jednog
     mrtvog  seljačića  i  s  njom  krivica zbog otetog blagoslova.  Dane  se  nije
     oženio. Neće ni on. Jedva se uzdržao da ne kaže:
         -  Ja sam dovoljno loš. Okrutno je činiti me gorim.
         Posle govorancije, gradonačelnik je uhvatio Teslu i Vajta pod ruku i
     predložio da čudovišnim vodopadima priđu odozdo, u brodiću „Magle-
     na dama”. Gradonačelnik je šapnuo Tesli -  vičući -  da ovde najveći broj
     američkih  parova  dolazi  na  svađbeno  putovanje.  Tesla je  bio  istinski
     uzbuđen. Zurio je u šuštave draperije, dok ne zaboravi u šta gleda.
         -  Ovo je veće od bilo čega. Ovo je moćnije.
         Duge su se formirale u sveprisutnom vodenom prahu. Svilena voda
     bi bljesnula na prevoju pre nego što padne. U padu, voda bi pobelela. Za-
     tim se pretvarala u oblak. Vetar je oblak dizao nagore, raznoseći svežinu.
     Uprkos  kabanicama,  lica  Tesle,  Vajta  i  gradonačelnika  su  bila  rnokra.
     Njegova hidrocentrala je pokretala ovo. I bilo je opet kao onda kad je mala
     bela stvar, bačena lakim pokretom ruke,  izvalila stene i pomela borove
     kao šibice, pretvorila se u čistu moć i poprimila razmere sudbine. Proželi
     su ga osećaj veličine i moćna zaglušenost.
         Tim bučnim zavesama od pene Indijanci su žrtvovali device.
         Tek ga je ova ogromna svežina preporodila i sprala s njegove duše
     čađ zapaljene laboratorije. Oči su mu bile pune suza dok se duša mešala
     sa stihijom.  Da, divlja i strasna je pronalazačeva priroda. Vodopad ga je



                                                             247
   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248