Page 48 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

17.

Ugradu štajerskih markgrofova

Kad je Nikola utrčao u zgradu fakulteta, spoljni glasovi su umukli.
Aula je bila hučna kao školjka. Studenti su se šalili klizajući se po mer-
mernim podovima. Pričali su uglavnom na nemačkom, mada se čuo
srpski, mađarski, poljski...
- Ja sam sad u drugom svijetu. Ja sam u zamku - radovao se mladić
iz Like.
Uopšte uzev, Nikola je prodisao u gradu štajerskih markgrofova.
Prvi put u životu mogao je da bira predmete koje najviše voli. Sviđala mu
se čak i hladna studentska soba u Atemsovoj ulici. Istina, postojao je je-
dan mali problem. Nikola je kupio lepe jabuke i radovao im se vraćajući
se sa predavanja. Onda je ušao u sobu i...
- Zašto mi jedeš jabuke? - vrisnuo je sa vrata.
- Zato što sam ih vidio - odgovorio je punim ustima njegov cimer
Kosta Kulišić.
Nikola je grgoljio bolesno grlo solju i toplom vodom.
- Izgledaš kao ptica koja guta zmiju - rekao mu je Kulišić.
Ujutro bi pošao da se umije i iznenadio se:
- Zašto si uzeo moj peškir?
- Zato što je bio čist - sa velikom pribranošću je odvratio Kulišić.
Bilo je lakše nasmejati se nego svađati se. Kulišić je bio osoba me-
dveđih očiju i kvrgavog nosa. Mnogo je patio zbog krvoprolića u okolini
svog rodnog Trebinja. Kad se najviše junačio, Nikoli se činilo da jedva
uzdržava suze. Nedeljom je Gracbio tih, kao dau njemužive sami sobari.
Tada bi cimeri ostali duže da leškare. Prema prozoru istačkanom mra-
zom, mogli su videti svoj dah. Vetar je ljuljao sobu a Nikola je govorio
Kosti o svojoj mašini za letenje.
- Šta misliš gdje se nalazi pakao? - upitao ga je neočekivano.

51