Page 15 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

uVoD
VLADANje I zASTRAšIVANje

OpTIMIzAM, cRNe SLUTNje I SUROVA STVARNOST
DVADeSeTOg VekA
Malo je onih koji ne misle da je dvadeseti vek – pored dostignuća
koja se nesumnjivo mogu označiti kao napredak – bio i ostao
obeležen teškim vraćanjima u nečovečstvo, surovost, ponižavanje
i neslobodu.
Naše stoleće je – opet kod ljudi različitih polazišta – bilo do-
čekano s velikim optimizmom. Odnekud se verovalo da će nauč-
ni i tehnološki razvoj, u svojoj zahuktalosti prenesen iz prošlog
veka, povući za sobom i društvene odnose i za logičnu posledicu
imati bolji, ugodniji i civilizovaniji život za većinu ljudskog roda.
Plodovi prosvećenosti u nematerijalnoj sferi, koji su vukli korene
iz renesanse i naročito bili naglašeni u političkoj oblasti krajem
XVIII veka, dobili su u liberalnoj buržoaskoj državi i svoje for-
malno ovaploćenje: ojačalo je načelo zakonitosti, ljudski postupak
nije mogao biti kažnjiv ako pre toga zakonom nije bio opisan
kao krivično delo (načelo nullum crimen sine lege), kazna za takvo
delo isto je tako morala unapred biti predviđena (nulla poena sine
lege), kazna nije više bila svirepa i javno izvršavana, a morao ju je u
objektivnom postupku određivati nezavisni sud. Ovo su samo neki
primeri iz mnogim ljudima bliskih i razumljivih oblasti, primeri
koje svako može da dopuni nizom drugih.
Razvoju u demokratskim građanskim društvima morali su se
prilagođavati i drukčiji režimi, poreci klasične autokratije i auto-
ritarizma. I tamo se čak uvode neke, često neiskrene i neefikasne
reforme, koje treba da daju bar privid pravne države, civilizovano-
sti i kompatibilnosti s drugim članovima međunarodne zajednice.
Ovu tvrdnju bi, naravno, valjalo ublažiti kada bi predmet naše
rasprave bilo opisivanje stvarnog stanja na prelazu iz poslednjeg u

15