Page 26 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

minskog carstva, koji joj se u dubini duše protivio. Vrlo se brzo
pokazalo da svaki protivustavni napad s desna može da očekuje
sasvim blagu kaznu, u šta se i Hitler uverio posle pokušaja puča
u Minhenu. Napadati samu bit nove države značilo je preuzimati
sasvim mali rizik: Nemačka je i pre nacističkog preuzimanja vlasti
postala zemlja u kojoj su sasvim slobodno i otvoreno vršljali, gala-
mili, batinali i ubijali uniformisani pripadnici raznih organizacija,
koje nisu krile da im je osnovni cilj rušenje ustavnog poretka.
Kada se kaže da pretnja treba da bude uverljiva, misli se na
njen ukupan učinak na subjekta kome se preti. Pretnja se može
ispostaviti kao neuverljiva zato što nije ozbiljna i ostvarljiva, ali
njena neuverljivost može biti i nezavisna od toga. Drugim rečima,
uverijivost može izostati i pored ozbiljnosti i ostvarljivosti pretnje.
Pretnja, jednostavno, ne utiče na subjekta jer on nije ubeđen da
će pretilac da je izvrši. Nije, dakle, pitanje može li je izvršiti, nego
hoće li je izvršiti.
Dilema uverljivosti pretnje češća je u međunarodnim odnosima
i tamo se više izučava, naročito povodom zastrašivanja nuklearnim
oružjem. Velika nuklearna sila u stanju je da nanese težak udarac
maloj, takvim oružjem nesnabdevenoj zemlji, ali nekada od nje
ne može da dobije ni sitne ustupke, pa joj čak ova prkosi. Drugi
lako razumljivi primeri daju se iz intimnijih oblasti: tvrdi se tako
da “strogi” roditelji brzo istroše svoj potencijal pretnji u odnosu
na dete, koje postepeno shvata da, što je zaprećena kazna stroža,
ima manje izgleda da bude primenjena, jer otac i majka zavise od
deteta i svoju skalu pretnji ne mogu da pooštravaju do logičnih
konsekvenci teških telesnih kazni i ubistva.
Unutar države, ove su situacije manje jasne, ali bez sumnje po-
stoje slučajevi kada pretnja sankcijom nije uverljiva. To se po pra-
vilu događa onda kada bi sankciju trebalo primeniti na veliki broj
ljudi od kojih režim zavisi, bilo da računa na njihovu odanost, ili
što se legitimiše tako što stvarno ili navodno vlada u njihovo ime.
I u najsurovijim autoritarnim režimima ima onih koji s razlogom
veruju da će ih mimoići sankcija, mada se taj njihov imunitet ne
odnosi na sve oblasti. Tako su pripadnici odreda SS u nacističkoj
Nemačkoj, naročito pred kraj Hitlerovog režima, postali država
u državi i mogli biti sigurni da niz pravnih odredaba za njih ne
važi; pri tom su ipak morali voditi računa o nekada teško uočljivoj
granici oblasti koje firer smatra dovoljno značajnim za sebe i svoj
sistem, gde su ih – za njih iznenada – stizale najsurovije kazne.

26