Page 33 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 33

porušio institucije, nije izazvao široke kadrovske promene i skoro
                      se u potpunosti oslonio na postojeću civilnu i vojnu birokratiju,
                      koja često nije bila potpuno nacistički nastrojena, mada je u osnovi
                      bila konzervativna i antidemokratska. Niko od njih, međutim,
                      nije mogao da dovede u pitanje važenje nehumane norme koju je
                      primenjivao, zato što je potekla iz “legalnog” izvora. Većina oficira,
                      koja je krajem Drugog svetskog rata shvatala u kakvu katastrofu
                      “austrijski kaplar” vodi naciju, odbijala je da učestvuje u zaveri
                      protiv njega, jer mu se, kao šefu države i vrhovnom komandantu
                      zaklela na vernost!
                         Zato je deo optužnice na jednom od poznijih nirnberških su-
                      đenja, onome protiv sudija i drugih pripadnika pravne profesije,
                      bio izuzetno oštar:


                            Krivica ovih... optuženika... u mnogo čemu je dublja od
                            one koju nose mnogi pravi funkcioneri ovih (tj. nacističkih
                            – V.D.) organizacija. Optuženi su bili visoko obrazovani
                            stručnjaci i dostigli su pun stepen zrelosti pre Hitlerovog
                            uspona na vlast. Njihovi umovi nisu u mladim godinama
                            bili izopačeni nacističkim učenjem; oni su prihvatili ide-
                            ologiju Trećeg Rajha kao obrazovani i punoletni ljudi. Svi
                            su oni dobili posebnu obuku i imali uspešnu karijeru u
                            službi prava. Od svih Nemaca, trebalo je da oni razumeju
                            i cene pravdu. 11


                      Završni deo navedenog pledoajea polazi od pretpostavke da je
                      nemački pravnik mogao da razluči pravo od pravde, a to čisti
                      pozitivist ne može.
                         U odbranu pozitivizma mora se, međutim, reći da postoje i
                      njegove manje krute varijante, kakva je na primer ona koju zastu-
                      pa poznati britanski pravnik Hart. Ona ipak dopušta da se pravo
                      tumači tako da što više bude u skladu s pravdom, a ova se shvata u
                      duhu engleske utilitarističke tradicije, koja etičkim stavom smatra
                      onaj koji donosi najveću sumu zadovoljstva u odnosu na sumu
                      bola. Ovakav je, nedosledni, pozitivizam, međutim, moguć samo
                      u onim pravnim sistemima, kakav je anglosaksonski, u kojima sud
                      i sudije imaju veliku slobodu u tumačenju prava, koje je pretežno


                      11  Trials of War Criminals Before the Nuremberg Military Tribunals under Control Council
                        Law No. 10, Washington, govemment Printing office, 1951, iii, str. 206.
                                                                                     33
   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38