Page 75 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 75

Koje su to “postavljene” dužnosti? Šta to u običnom jeziku a tek u
                      pravu, znači “namerna nepažnja” i kako se dokazuje cilj slabljenja
                      vlasti vlade? To su pitanja o kojima su razmišljali oni srećnici koji
                      nisu bili pogođeni “najvišom merom socijalne zaštite”, bilo da su
                      se spasli vremenskom kaznom ili konfiskacijom imovine ili su još
                      bili u prilici da negde ispunjavaju “postavljene dužnosti”.
                         Kako je to u praksi izgledalo može se prikazati “priznanjem”
                      jednog visokog funkcionera Ministarstva poljoprivrede: “moje zlo-
                      činačko delovanje sastojalo se pre svega u pogrešnom planiranju
                      sađenja povrća... a, zatim, u usporavanju razvoja rasadnika, što je
                      sve dovelo do toga da seljaci nisu mogli da primenjuju ispravni
                      plodored pa su morali da oru livade radi sejanja žita”. Glavni tu-
                      žilac Višinski nije se mnogo ni naprezao kada je postavljao pita-
                      nja bivšem ministru poljoprivrede Mihailu Černovu: “Recite nam
                      detaljnije o smrtnosti stoke, odakle ste dobili bakterije, koje vrste
                      bakterija i tako dalje.” 22
                         Retroaktivnost zakona je oblik kojim se načelo zakonitosti krši
                      u vremenskom pogledu. Zakon, doduše, postoji, krivično delo i
                      kazna se u njemu mogu čak i sasvim precizno i jasno opisati, ali
                      on važi “unatrag” i odnosi se i na postupke izvršene pre no što je
                      stupio na snagu, pa čak i pre no što je bio donet, ili je uopšte bilo
                      reči o njegovom donošenju.
                         Kombinaciju retroaktivnosti i neodređenosti dobro ilustruje
                      krivično zakonodavstvo autoritarnog Urugvaja posle ukidanja de-
                      mokratskih institucija, koje su toliko dugo ovu zemlju izdvajale od
                      većine drugih latinoameričkih država. Blaži primer bio je Organski
                      akt br. 4. od 1. septembra 1976. godine, koji delimično valja citirati:

                            Izvršna vlast, vršeći ovlašćenja preneta na nju instituciona-
                            lizacijom revolucionarnog  procesa
                                                   23
                              PROGLAŠAVA SLEDEĆE:
                              Čl. 1. Svim dole navedenim licima zabranjuje se, za
                            sledećih petnaest godina, bilo kakva delatnost političke
                            prirode odobrena Ustavom, uključujući tu i glasanje na iz-
                            borima:


                      22  Report of the Court Proceedings in the Case of the Anti-Soviet “Bloc of Rights and
                        Trotskyites”, moskva, 1938, str. 103, 672. Kurziv naš.
                      23  ne treba propustiti priliku da se naglasi kako je, pored reči “demokratija”, i reč “revo-
                        lucija” postala pomodna. Svi su sada revolucionari, pa i urugvajski generali, pukovnici
                        i majori.
                                                                                     75
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80