Page 12 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 12

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        Druţenje sa Titom‖ , koju je završio pred kraj Brozovog ţivota, Đilas se
        vratio  na  temu  izgubljenog  morala  sa  dedinjskih  padina,  stavljajući  u
        sam  centar  rasipniĉi  sjaj  prvog  ĉoveka  jugoslovenske  revolucije.  :  -
        Sklonost  ka  luksuzu,  bila  je  nedoljiva,  mada  sporedna  u  Titovom
        samovoljnom posedovanju dvoraca, naroĉito onih kraljevskih. Bitna je
        u  tome  –  kao  i  u  svemu  bitnom  kod  Tita-  bila  vlast,  ostvarivanje
        apsolutne,  autokratske  vlasti.  I  to  vlasti  dvorske  –  nad  drţavom  i
        partijom.  ...Đilas  pokreće  pitanje:  Zašto  je  Josip  Broz  tako  naglo
        pohitao u luksuz? On kaţe da je Tito osećao da se tako nadovezuje na
        monarhistiĉku tradiciju vladavine i vladanja, vlasti i vladara. ..Najbolji
        su  poslušni  graĊani,  drţava  poćiva  na  odanim  graĊanima..Posvajanje
        dvoraca    neuporedivo  je  znaĉajnije  u  podreĊivanju  partije  Titovoj
        liĉnosti  i  u  unošenju,  u  partijsku  i  univerzalnu  ,  komunistiĉku  ideju
        oboţavanja njegove liĉnosti. Ako Tito nije ideolog kao Lenjin – onda
        nije  bio  ideolog  ni  kao  Staljin.  To  unošenje,  to  spajanje,  se  moglo
        obaviti  jedino  kroz  apsolutnu  vlast,  uz  pomoć  sjaja  same  vlasti.  Tito
        nikada, a pogotovu na vlasti, nije bio skroman i obiĉan kao što su bili
        Staljin  i  Mao:  spoljni  sjaj  je  njemu  bio  neophodan,  ne  samo  zbog
        intimnih,  skorojevićkih  nagona  i  nadovezivanja  na  tradicionalni
        monarhizam,  nego  kao  i  nadoknada  ideološke  neznanosti  i  školske
        neuĉenosti. ..Titove uniforme su, kao i sve njegovo, morale biti prave i
        jedine: Grb na opasaĉu mu je izraĊen od ĉistoga zlata, pa mu je zbog
        teţine malko spadao. A sluţio se masivnim zlatnim perom... Tito je za
        sebe  izgradio  poseban  stil  i  poseban  protokol.  Njegova  stolica  se
        izdvajala izgledom, odeću je menjao tri  – ĉetiri puta preko dana, već
        prema znaĉaju i utisku koji je hteo da ostavi...Kvarcovao se redovno,
        farbao  je  kosu,  umetali  su  mu  snaţno  bela  zubala.  I  mada  nije  imao
        nuţde da istiĉe svoju krepkost , jer je po prirodi bio krepak i ţivahan –
        hodao  je  i  drţao  se  na  priredbama  ĉilije  i  energiĉnije  nego  što  je
        trebalo... ( B. Lalić; 2011, 101; 104 )




                                          12
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17