Page 167 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 167

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        omogućava  drastiĉno  se  širi.  Stanovništvo  u  novonastaloj  situaciji
        pristaje na sve niţi standard.  Nestašice osnovnih ţivotnih potrepština
        postaju uobiĉajene stvari , napuštaju se domovi i kreće  u neizvesnost
        izbegliĉkih kampova, vade se poslednje njemaĉke marke pohranjene za
        najcrnje dane. ..TakoĊer, i tamo gde nije bilo sukoba, ĉinilo se sve da se
        izazovu.  RATNI  SCENARIO: Nekoliko naoruţanih tipova napalo bi
        policijsku  patrolu,  izdvojeni  kontrolni  punkt  i  sliĉno,  potom  bi  bez
        većih  problema  ubjedilo  zaplašeno  stanovništvo  da  im  ništa  osim
        oruţja  ne  prostaje,  kojeg,  eto,  sluĉajno,  oni  imaju  više  nego  što  im
        treba...  Slede  zauzimanja  gradova  i  sela,  te  njihova  pljaĉka.  Oni  „
        oslobodioci― koji su prvi ušli u jedan od tih gradova nazvani su „zlato i
        gotov novac―, drugi su već bili „ bjela i ostala tehnika―, a nakon njih su
        stizali „lešinari― koji su se bavili skidanjem parketa, prozora, zahodskih
        školjki, šaltera i , uopće, svega što se moglo odneti.
        LAKOĆA: Mnogi ocenjuju da je rat u Hrvatskoj, unatoĉ  svemu, samo
        letnji  vojni  manevar  prema  ratu  u  Bosni  i  Hercegovini.  Izmešanost
        stanovništva,  jasno  definirani  srpski  i  hrvatski  ratni  ciljevi,  osjećanje
        bezizlaznosti  Muslimana, u krvavom košmaru sa pokoljima,   logorima
        , etniĉkom ĉišćenju i  ostalim, doveli su do takvih mogućnosti  brzog i
        lakog bogaćenja kakve „ braća rata― do tada nisu moli ni sanjati.― Autor
        teksta    Filip  Švarm  ,  navodi  i  konkretne    primere,  ratniĉkog
        preduzetništva.  Tako  govoreći  o    preprodaji  oruţja  navodi    primere
        Sunja  i  Prijedora    u  kojima  su  :  „  lukave  općinske  vlasti  prodavale
        „kalašnjikove―  jednoj  i  drugoj  strani    za  640  DEM  (    Slunj)  ,  u
        Prijedeoru su  visoki funkcioneri  tamošnjeg SDS organizovali prodaju
        jednog tog oruţja Muslimanima za 2000 DEM―.  G. Švarm nadavodi i
        ekstreme  primere      trgovine  ljudskim  ţivotima:  „  Cijena  puštanja  iz
        logora Omarska iznosila je 10 000 DEM. Priĉa se da ju je platio samo
        jedan  ĉovjek.  Musliman,  vlasnik    dobro  uhodane  privatne  firme―.
        Sarajevo  je po  pisanju  novinara Švarma, bilo  najidelanije za  sticanje
        ratnog  profita.  U  njemu    se  naplaćivalo  sve,  a    najunosniji  su  bili
        izlasci iz njega podzemnim kanalima: „ Nije nikakva tajna da su preko
        Kiseljaka  izvodili  ţitelji  Sarajeva  iz  blokade. Jedini  uvjet je bio
                                         167
   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172