Page 175 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 175

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        Tokom  operacije  izvršeno  je  2.300  vazdušnih  udara  po  995  objekata
        širom  zemlje,  a  1.150  borbenih  aviona  lansiralo  je  blizu  420.000
        projektila ukupne mase 22.000 tona.
        NATO  je  lansirao  20.000  velikih  projektila,  meĊu  kojima  1.  300
        krstarećih  raketa  na  vojne  i  civilne  ciljeve,  a  izruĉio  je  i  37.000
        "kasetnih  bombi"  sa  350.000  kasetnih  podprojektila,  takozvanih
        "bombica".
        Uz  upotrebu  najubojitijeg  oruţja,  Severnoatlantska  alijansa  je  u  ratu
        protiv  Srbije  upotrebila  i  zabranjeno  naoruţanje  -  municiju  sa
        osiromašenim uranijumom.

        Tako je već 30. marta, granatama municije s radioaktivnim primesama
        bombardovano šire podruĉje Prizrena, a prema podacima VJ izmeĊu 30
        i 50 hiljada komada municije s osiromašenim uranijumom razasuto je
        na 112 lokacija širom zemlje, najviše na Kosovu i Metohiji.
        U više gradova i mesta - Aleksincu, Kuršumliji, Ćupriji, Nišu, Novom
        Sadu,  Murinu,  Valjevu,  Surdulici,  pogoĊen  je  veliki  broj  stambenih
        objekata, uz veliki broj civilnih ţrtava.
        Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbegliĉke kolone na podruĉju
        Kosova, putniĉki voz u Grdeliĉkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u
        Nišu... PogoĊeni su i bolnica "Dragiša Mišović" i kineska ambasada u
        Beogradu, kada je poginulo desetak civla.
        Beograd  je  napadnut  prvog  dana  operacije  raketiranjem  Jakova  i
        aerodroma  u  Batajnici  u  20:05  ĉasova.  Bilo  je  to  njegovo  peto
        bombardovanje  u  ovom  veku  i  prvo  bombardovanje  jedne  evropske
        prestonice posle Drugog svetskog rata.
        Uništeni  su  skoro  svi  predajnici  Radio-televizije  Srbije,  ukljuĉujući
        toranj  na  Avali,  a  u  dva  ĉasa  i  šest  minuta  posle  ponoći,  23.  aprila,
        pogoĊena  je  i  zgrada  RTS-a  u  Aberdarevoj  ulici,  gde  je  16  radnika
        ubijeno, a ĉetvoro teţe povreĊeno.
        Ţivot BeograĊana 78 dana NATO kampanje bio  je prekidan zvucima
        sirena  koje  su  oznaĉavale  poĉetak  i  kraj  vazdušne  opasnosti,  a  samo
        nekoliko dana nakon prvih bombi poĉeli su i protestni mitinzi.
                                         175
   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180