Page 269 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

kao ―zaslaĊivanje‖, koji se daju javnim sluţbenicima da ―brinu‖ za njih
tokom buduće interakcije u interesu kompanije.
Iako, 3.7% od plaćenog mita od strane preduzeća je prijavljen vlastima,
pre svega u policiji, što pokazuje da preduzeća na Kosovu ĉesto osećaju
obavezu da uĉestvuju u podmićivanju. Ovo se ogleda I u glavnim
navedenim razlozima za neprijavljivanje podmićivanja ―izveštaj
besmisleno, jer niko neće biti zainteresovan‖ (28.2%), ―strah od osvete‖
(19.2%), a ―plaćanje ili pokloni datisu u znak zahvalnosti‖ (19.4%).
Plaćanje mita u privatnom sektoru, ne samo što ukljuĉuje mito koji
biznisi plaćaju javnim sluţbenicima, već to se dešava i izmeĊu samih
biznisa, kako bi se obezbedile transakcije biznisa.
MeĊutim, manja od rasprostranjenosti mita izmeĊu javnog i privatnog
sektora, sa 0.6%, rasprostranjenost mita biznis-bizniskazuje na to da
ova praksa postoji na Kosovu. Ovu vrste korupcije ne treba poistovetiti
sa normalnim marketingom ili sa aktivnostima odnosa sa javnošću, u
smislu da na specifiĉan naĉin cilja, ilegalnim sredstvima , da povredi
integritet dobitnika mita u zamenu za mito. Nijedan od
biznisa/preduzeća u istraţivanju nisu prijavili nadleţnim organima,
ovakve incidente za podmićivanje biznes-sa-biznisom.
Oko 3.3% predstavnika biznisa su odluĉili da ne ulaţu velike investicije
poslednjih 12 meseci pre ankete iz straha datreba da plate mito za
traţene usluge ili dobijanje dozvole. Prema tome, uticaj mita u
aktivnostima poslovanje moţe biti vrlo bitno.
Posledice ostalog kriminala, većina tradicionalna, na vlasništvo biznisa
i privredne aktivnosti takoĊe mogu biti znaĉajne, kako u pogledu
direktnih troškova kao posledica fiziĉkog oštećenja, kao i indirektnih
troškova u vidu premija osiguranja, troškova osiguranja i mogućnosti
izgubljenih ulaganja. Na primer, jedno u deset preduzeća (10.1 %) na
Kosovu postaje ţrtva kraĊe u razliĉitim aspektima (raznovrsni ) za
godinu dana i ta preduzeća su ţrtve u proseku 1.9 puta u tom periodu .
Godišnje stope rasprostranjenosti prevare (8%) i vandalizma (3.2%) u
privatnom sektoru su takoĊe znaĉajne. Takvi prestavljaju proseĉan broj
puta da su preduzeća ţrtve ovih kriminalnihdela (5.3 odnosno 1.3).
269