Page 297 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 297
Ţeljko LJ. Krstić SVITAC
Prirodno je što konzerva misli da je jedini izlaz u kljuĉu.
Kaţete da ste uĉili na greškama. Na kojoj moliću lepo: osnovnoj,
srednjoj, visokoj ili katasrofalnoj?
Lukav politiĉar uspeva da nagovori narod da se stidi njihovih grešaka.
Nekada smo mi, graĊani, izvikivali parole, a vlada nas posmatrala. Sad
vlada izvikuje parole, a mi posmatramo.
Kad ĉujem da uvozimo gluposti, meni se plaĉe. Pomislim: koliko su
naše gluposti bolje.
Svako zahlaĊenje je prilika da se nula istakne.
Tuţno je kad malo ĉelo smišlja veliko naĉelo.
Ljudi koji su jurišali na nebo krnuli su da kupuju zemlju.
Ţeli moj kraj jer ja znam njen poĉetak.
Gabrijel Laub govore o satiri i satiriĉarima, u tekstu i
Milovana Vitezovića : GOROPADNI LOGIĈAR, NIN
9. novembra 1980.
― Od svih muziĉkih instrumenata najveći uticaj na istoriju kulture imala
je zviţdaljka. Policijska.―
„ Svet bi imao neograniĉenu mogućnosti kad bi mogao da ograniĉi moć
ograniĉenih .―
„Psi koji laju ne grizu. Ali ni oni ne laju besprekidno. ―
„FILOZOFIJA OŠTRO FORMULISANA – SATIRA JE. ―
„Svi satiriĉari zajedno ne mogu naškoditi jednom tiraninu koliko
pod njim jedan divlji konj. ―
„Satiriĉari ne stoje na glavi. Njih staje glave.―
„Još niko u istoriji nije progonio satiru: progonili su istinu koja je u njoj
sadrţana. ―
―Satiriĉar je moralista koji zna da je i sam moral prostitutka. ―
„Ĉovek je majmun koji je prošao kroz cenzuru.―
― Šta vredi što je on to otkrio kad se to ne da zaustaviti.‖
‖ Aforizam je budućnost literature, jer se o d njega ne moţe napraviti
film. ―
297