Page 326 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 326

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        Partija se igra do mata (2001) i Uvir (2009). Sa Vitomir Teofilovićem
        priredio je antologiju aforizama o novinarstvu Gorki med medija
        (2012). UreĊivao je i pisao satiriĉne dodatke i rubrike: Makazin, Po
        glavi stanovnika, Ekspres smeh, Gong,  u Politici EKSPRES; Jeţu i
        Radio Beogradu.
         Na sceni Krug 101 Narodnog pozorišta u Beogradu igrane su njegove
        predstave Dinja pukla (1980) i Poslednja noć (1982). Za satiru je Bane
        Jovanović nagraĊen meĊunarodnom nagradom Krokodil (1974) u
        Moskvi, nagradom Politike (1977), nagradom Radoje Domanović,
        Udruţenja knjiţevnika Srbije (1996), nagradom Zaduţbine "Radoje
        Domanović" Za ţivotno delo (2003), za istraţivanja iz istorije
        novinarstva nagradom Pera Todorović (1997). Prošle godine na
        MeĊunarodnom ―Satira festu‖ uruĉeno mu je priznanje Beogradskog
        aforistiĉarskog kruga za ukupan doprinos srpskoj satiri.
        Napisao je dramu Banket Pere Todorovića (1997) i knjigu Pera
        Todorović tragom kremanskih proroka (2007).
        Raša  Popov  : In memoriam: Vladimir Jovićević Jov (  1950 – 2011)
        Satiriĉar Vladimir Jovićević Jov, aforistiĉar, izdavaĉ, antologiĉar,
        napustio je Stradiju. Kao i mnogi iz Beogradskog kruga satiriĉara (
        preteţno pisac aforizama) ţiveo je u Stradiji, imaginarnoj  zemlji raznih
        izopaĉenosti, koje valja korigovati. Godine 1996, sa Vesnom Denĉić,
        objavio je zbirku kratkih iskaza  ― Stradija danas‖. Naravno, to je bilo
        protestno štivo o nama kavi smo. Zajedno sa Baljkom, Teofilovićem,
        Jovićević spada u najagilnije posmatraĉe onoga što je naopako. Svi su
        oni, a ima ih daleko više od pedesetero,  deca Radoja Domanovića.
        Domanović je za njih uzor i kultna liĉnost. ...Jov je godinama bio
        organizator dodeljivanja nagrada za satiru. Ne samo Domanovićeve
        nego i one negrade namenjene mladim piscima. (Tradicionalni
        novogodišnji  Satirikon na Kolarćevom narodnom univerzitetu.)  Kao
        satiriĉar posedovao je dar za iznalaţenje paradoksa. – Jedni se bore za
        presto – pisao je – a drugi za resto. Uoĉavao je jeziĉke kontraste, a
        posedovao je opštu percepciju istorije: „ Nekad su kolone vodile
        revoluciju, a sad se zbog njih  zaustavlja saobraĉaj! Opominjao je na
                                         326
   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330