Page 63 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 63

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        Tanjugovi izveštaci sa Briona su kasnije tvrdili da je do javnosti stiglo
        sve, preciznije govoreći, gotovo sve što je reĉeno na plenumu. Govori
        su skraćivani, ali suština je ostajala.
        Jedna interesantna pojedinost, verbalna intervencija, bila je cenzurisana.
        Na kraju sednice, jednog trenutka, rec je zataţio Veli Deva, funkcioner
        sa  Kosova,  ali  ne  da  diskutuje  nego  da  postavi  pitanje:  šta  ce  biti  sa
        Vojinom Lukićem, koji je bio savezni sekretar za unutrašnje poslove i
        to  baš  u  vreme  kada  su  se  u  SDB  dešavale  pomenute  devijacije  i
        propusti. Odgovorio je Tito: to je pitanje CK SK Srbije, pošto je Lukić
        u to vreme bio jedan od sekretara srpske partije.
        Veljko  Vlahović  i  Krste  Crvenkovski,  koji  su  bili  ―konsultanti‖
        izveštacima dvoumili su se – secaju se Tanjugovi novinari – šta da rade.
        Na kraju su presekli: ni pitanje ni Titov odgovor nisu stigli do javnosti.
        SDB je na Brionima obezglavljena i posle se nikad više, do kraja, nije
        oporavila  od  tog  udarca.  Nepovoljne  posledice  te  ĉistke  ubrzo  ce  se
        osetiti na Kosovu, a nešto kasnije, u vreme mas-pokreta, u Hrvatskoj.
        Na  Brionima  su,  zapravo,  pocele  pripreme  za  ono  što  ce,  korak  po
        korak, na kraju dovesti do raspada jugoslovenske federacije pocetkom
        devedesetih godina.
        Tada  je  sa  politicke  scene  nestala  jedna  od  vodecih  licnosti
        socijalisticke  Jugoslavije.  Kada  je  smenjen,  Rankovic  je  zacutao  kao
        zaliven. Njegovo ime se samo povremeno pojavljivalo u štampi kada je
        trebalo  iz  dnevnopolitiockih  razloga  prozvati  ideloške  protivnike:
        dilasovce,  rankovicevce,  maocetungovce.  Rankovic  je  ostao  ―pod
        embargom‖ ĉak i kada je umro, u leto 1983. godine.
        Predsedništvo CK SKJ je cenzurisalo sve: i njegovu biografiju i sam ĉin
        sahrane.  Izvršni  sekretar  Predsedništva  CKSKJ  Trpe  Jakovlevski  je
        zahtevao da Tanjugov izveštaj ne moţe biti duţi od 60 redova. Strogo
        se  vodilo  racuna  o  svakoj  pojedinosti.  Ništa  nije  moglo  da  se  da  iz
        oproštajnih govora, sem da se pomenu imena onih koji su ih odrţali.
        Prema mnogim procenama tog dana se na Novom groblju u Beogradu
        okupilo  oko  100.000  ljudi,  raĉunajuci  i  ―armiju‖  policajaca  koji  su,
        naravno, bili u civilu. Ali u izveštaju Tanjuga, koji je emitovan, stajalo
                                          63
   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68