Page 148 - Kuran

* 49. Kaži robovima Mojim da sam Ja, zaista, Onaj koji prašta i da sam
milostiv,

* 50. ali da je i kazna moja, doista, bolna kazna!
* 51. I obavijesti ih o gostima Ibrahimovim -
* 52. kada su mu ušli i rekli: "Mir!” - on je rekao: "Mi smo se vas uplašili."
* 53. "Ne plaši se!” - rekoše - "donosimo ti radosnu vijest, učena sina ćeš
imati."
* 54. "Zar mi donosite radosnu vijest sada kad me je starost ophrvala?" -
reče on - "čime me radujete?"
* 55. "Donosimo ti radosnu vijest koja će se doista obistiniti" - rekoše oni-,
"zato nadu ne gubi!"
* 56. "Nadu u milost Gospodara svoga mogu gubiti samo oni koji su
zabludjeli" - reče on
* 57. i upita: "A šta vi hoćete, o izaslanici?"
* 58. "Mi smo poslani narodu navjerničkom" - rekoše -
* 59. "samo ćemo svu Lutovu čeljad spasiti,
* 60. osim žene njegove, ona će, odlučili smo, sa ostalima kaznu iskusiti."
* 61. I kad izaslanici dođoše Lutu,

* 62. on reče: "Vi ste, doista, ljudi neznani!”
* 63. "Ne! - rekoše oni. "Donosimo ti ono u što ovi stalno sumnjaju,
* 64. donosimo ti ono što će se, sigurno, dogoditi, a mi, zaista, istinu
govorimo.

* 65. Izvedi čeljad svoju u gluho doba noći, a ti budi na začelju njihovu, i
neka se niko od vas ne osvrće, već produžite u pravcu kuda vam se
naređuje!"
* 66. I Mi smo mu objavili ono što će se zbiti: da će oni, svi do
posljednjeg, u svitanje uništeni biti.
* 67. U to dođoše stanovnici grada, veseli.

* 68. "Ovo su gosti moji" - reče on - "pa me ne sramotite,
* 69. i bojte se Allaha, i mene ne ponizujte!"
* 70. "A zar ti nismo zabranili da ikoga primaš?" - povikaše oni.
* 71. "Ako već hoćete nešto činiti, eto kćeri mojih!" - reče on.*
* 72. A života mi tvoga, oni su u pijanstvu svome lutali.
* 73. I njih je zadesio strašan glas kad je Sunce izlazilo,

143