Page 293 - Kuran
P. 293

* 36. Onome ko se bude slijepim pravio da ne bi Milostivog veličao, Mi
               ćemo šejtana natovariti, pa će mu on nerazdvojni drug postati;

                   * 37. oni će ih od Pravoga puta odvraćati, a ljudi će misliti da su na
               Pravome putu.
                   * 38. I kada koji dođe pred Nas, reći će: "Kamo sreće da je između mene i
               tebe bila tolika razdaljina kolika je između istoka i zapada! Kako si ti bio zao
               drug!"
                   * 39. Toga dana vam neće biti od koristi to što ćete u muci zajedno biti,
               kad je jasno da ste druge Allahu ravnim smatrali.
                   * 40. Zar ti da dozoveš gluhe i uputiš slijepe i one koji su u očitoj zabludi?!
                   * 41. Ako bismo ti dušu uzeli, njih bismo, sigurno, kaznili,
                   * 42. ili, kad bismo ti htjeli pokazati ono čime im prijetimo - pa Mi njih
               možemo svakom kaznom kazniti.
                   * 43. Zato se drži onoga što ti se objavljuje, jer ti si, uistinu, na Pravome
               putu.

                   * 44. Kur’an je, zaista, čast tebi i narodu tvome; odgovaraćete vi.
                   * 45. Pogledaj u odredbama objavljenim poslanicima Našim, koje smo
               prije tebe slali, da li smo naredili da se, mimo Milostivog, klanjaju
               božanstvima nekakvim.
                   * 46. Još davno Mi smo poslali Musaa sa znamenjima Našim faraonu i
               glavešinama njegovim, i on je rekao: "Ja sam, doista, Gospodara svjetova
               poslanik!"
                   * 47. I pošto im je donio znamenja Naša, oni su ih, odjednom, počeli
               ismijavati.

                   * 48. I Mi smo im dokaze pokazivali, sve jedan veći od drugog, i na muke
               smo ih stavljali ne bi li se dozvali.
                   * 49. "O ti čarobnjače!" - govorili su oni - "zamoli Gospodara svoga, u
               naše ime, na temelju tebi datog obećanja, mi ćemo, sigurno, Pravim putem
               poći!"
                   * 50. A čim bismo ih nevolje oslobodili, začas bi obavezu prekršili.

                   * 51. I faraon obznani narodu svome: "O narode moj," - reče on - "zar
               meni ne pripada carstvo u Misiru i ovi rukavci rijeke koji ispred mene teku,
               shvaćate li?
                   * 52. I zar nisam ja bolji od ovog bijednika koji jedva umije govoriti?

                   * 53. Zašto mu nisu stavljene narukvice od zlata ili zašto zajedno sa njim
               nisu došli meleki?"
                   * 54. I on zavede narod svoj, pa mu se pokori; oni su, doista, bili narod
               grješni.


                                             288
   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298