Page 116 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

civilizacije počinje proces univerzalizacije. To jest, postoji

usmeren pokušaj konsolidacije različitih ekonomskih i političkih

aktivnosti pod centralizovanijom kontrolom. Na kraju se dostiže

tačka gde je nemoguće dalje konsolidovati i kultura ili

civilizacija počinje da se raspada i fragmentira. Ali pre nego što

se ta tačka dostigne, svaka sledeća kriza dočekuje se eskalacijom

centralizovane kontrole. Svakako, to je bio slučaj sa svim

industrijalizovanim nacijama. Svaka nova društvena ili

ekonomska kriza se neizbežno rešava uspostavljanjem nekog

novog oblika kontrole ili regulacije, a veći stepen autoriteta se

stavlja u sve manje i manje ruku. Retko se kriza rešava

decentralizacijom moći i stavljanjem odgovornosti i kontrole na

veći broj ljudi. Tendencija institucija i procesa da postanu veći,

složeniji i centralizovaniji je ista tendencija koju vidimo kod

različitih oblika tehnologije. Razlog za to može se naći u

delovanju zakona entropije. Ekonomske i političke institucije,

poput mašina, su transformatori energije. Njihov posao je da

olakšaju protok energije kroz kulturu. Tokom prve faze novog

energetskog okruženja, ekonomske i političke institucije su

generalno fleksibilnije. To je zato što se u ovoj ranoj fazi protok
energije prvenstveno koristi za stvaranje novih transformatora

(tehnologija) za novo energetsko okruženje. Dok deo energije
protiče kroz veće sisteme, veliki deo se i dalje troši na stvaranje

transformišućih mašina. U ovoj fazi, ekonomske i političke

institucije služe više kao dizajneri i koordinatori. Njihova uloga

je inovativna i stoga zahteva veliku manevarsku sposobnost.

Čak i u slučaju društava koja stavljaju veliki naglasak na