Page 120 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

više uvećane i centralizovane.

Konačno, društvo dostiže treću fazu, gde je njegov
institucionalni kompleks (njegova ekonomska i politička

organizacija) toliko centralizovan i uvećan da je potrebno više

energije za njegovo održavanje nego što sistem može da priušti.

Svako ko je posmatrao rastuće troškove povezane sa

održavanjem džinovskih multinacionalnih korporacija i

ogromnih vladinih birokratija ne može a da ne primeti da se sve

više energije (ili rada) troši na njihovo funkcionisanje, dok se

sve manje rada dobija od njih. Institucionalni kompleks, koji je

trebalo da olakša protok energije kroz kulturu, postaje parazit,

usisavajući veliki deo preostalog izvora energije. Duž cele

energetske linije protok se usporava i društvo počinje da atrofira.

U završnim fazama, čak ni institucionalni kompleks ne može da

se održi energijom koja mu je potrebna iz okoline. U ovom

trenutku, ceo kompleks počinje da se raspada. Društvo postaje

sve ranjivije na osvajanje od strane drugih naroda ili unutrašnje

preokrete i revolucije. Dostignuta je prekretnica entropije.

Uspon i pad drevnog Egipta, Mesopotamije, Rima i hidrauličnih

civilizacija Dalekog istoka su klasične ilustracije kako ceo ovaj

proces funkcioniše. Ali svaka druga velika civilizacija koju

poznajemo takođe je sledila isti put. Da li uvek mora biti ovako?

Hoće li čovečanstvo zauvek biti zarobljeno u ovom obrascu

društvenog razvoja? Odgovor je da, sve dok većina ljudskih

društava bira da ostane u fazi kolonizacije umesto da pređe u