Page 151 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

Svake godine samo američka ekonomija koristi skoro „40.000

funti novih mineralnih zaliha po osobi za naše elektrane,

transport, škole, mašinske alate, domove, mostove, medicinsku

upotrebu i tešku opremu.“

Amerika je uglavnom odgovorna za proždiravanje preostalih

zaliha dragocenih minerala na Zemlji. Prema podacima

Ministarstva unutrašnjih poslova SAD, američka ekonomija

proizvodi ili uvozi 27 procenata svetske proizvodnje boksita, 18

procenata svetske proizvodnje gvozdene rude i 28 procenata

svetskog nikla.43 Da bi ostatak sveta dostigao ravan sa

američkim životnim standardom, morao bi da potroši do 200

puta veću proizvodnju mnogih neobnovljivih minerala na Zemlji

(ovo pretpostavlja udvostručavanje svetske populacije između

sadašnjosti i početka dvadeset prvog veka). Iako je sustizanje

životnog standarda SAD cilj većine zemalja u razvoju, to je

očigledno pusti san. Mnogi stručnjaci predviđaju da će u roku od

sedamdeset pet godina ili manje (pri trenutnim stopama

potrošnje) ekonomije planete „iscrpeti trenutno poznate

nadoknadive rezerve možda polovine sada korisnih metala u

svetu.“*45 Dr Preston Klaud, geolog u Američkom geološkom

zavodu, jedan je od tih stručnjaka. Svedočeći pred Zajedničkim

ekonomskim komitetom Kongresa 1978. godine, Klaud je rekao

da neki od minerala na listi ugroženih resursa početkom

sledećeg veka uključuju bakar, zlato, timion, bizmut i

molibden.46 Na domaćem nivou, do godine 2050. Sjedinjene