Page 218 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

Sve što radimo zahteva utrošak energije, čak i proces učenja.

Zakon entropije je uvek na delu u prikupljanju informacija, kao i

u svakom drugom poduhvatu. Naravno, kad god nešto naučimo,

generalno verujemo da doprinosimo vrednosti i poretku sveta u

kome živimo. Dugo vremena su prosvetni radnici bili uvereni da

je barem proces učenja jedna aktivnost koja prkosi drugom

zakonu stvarajući samo veći red ili izgradnju negativne entropije.

Više ne. Uvođenjem kibernetike i moderne informacione teorije

nakon Drugog svetskog rata, naučnici su shvatili da prikupljanje

informacija i skladištenje znanja zahtevaju utrošak energije i da

se stoga mora platiti cena entropije.

Pre nekih sedamdeset godina, Henri Adams je napisao esej u

kojem je sugerisao da je čak i ljudski um, u svom prikupljanju i

skladištenju informacija, podložan procesu entropije.

Esej, pod nazivom „Pismo američkim nastavnicima istorije“, bio

je upućen Američkom udruženju za istoriju.124 U njemu,

Adams se usudio da sugeriše da je razvoj ljudske misli tokom
vekova tekao u istom smeru kao i svaka druga aktivnost u svetu;

to jest, ka sve složenijem, veoma rasipajućem stanju. Taj esej je
izazvao veliku uzbunu u akademskim krugovima u to vreme, jer

je Adams počinio krajnju jeres. Kao lopov u noći, ukrao se u
unutrašnji hram civilizacije, smelo bacajući drugi zakon preko

najsvetijeg oltara od svih: onog podignutog u čast duha ljudskog