Page 356 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

prevazilazi njena stvarna dostignuća“. Nije iznenađujuće,

međutim, da parada sa golim carem i dalje maršira.

S obzirom na nepovratnost koju proglašava Zakon entropije,

bilo je sasvim prirodno da ovaj zakon stvori veliko uzbuđenje

oko večnog pitanja: Šta je život? Uspostavljanje Zakona

entropije bacilo je to pitanje na rogove dileme. Ako je

materijalni univerzum stalno podložan nepovratnoj degradaciji,

kako se strukture koje nose život mogu razvijati, opstati i čak

širiti?

Ova misao je, nesumnjivo, podstakla neke od velikih pionira

termodinamike da imaju rezerve prema univerzalnom važenju

zakona entropije. Prilično rano, Herman fon Helmholc je doveo

u pitanje da li je pretvaranje nedostupne u raspoloživu energiju

„takođe nemoguće za osetljive strukture organskih živih tkiva“.

Još zanimljivije, prva formulacija tog zakona, lorda Kelvina,

glasila je: „Nemoguće je, pomoću neživog materijalnog

delovanja, izvesti mehanički efekat iz bilo kog dela materije
hlađenjem ispod temperature najhladnijeg od okolnih

objekata“ (kurziv dodat).

Otvoreni sukob je nastao iz epistemološkog sukoba. Mnogo pre

nego što je zakon entropije uspostavljen, Karl Ernst fon Ber