Page 358 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

ograničava veličinu dijagonala u kvadratu, ali ne ograničava

boju kvadrata. Naravno, kako se kvadrat dešava da bude „zelen“,

na primer, je drugačije i gotovo nemoguće pitanje.

Termodinamika uči ono što su Bolcman i, sasvim nedavno,

Ervin Šredinger rekli, naime, da svaki organizam mora

kontinuirano da usisava nisku entropiju iz okoline; u suprotnom,

veoma brzo bi se entropijski degradirao. Ali još uvek nije

otkrivena rupa u zakonu entropije koja bi opravdala impresivnu

tvrdnju da je postojanje struktura koje nose život neophodan

zaključak termodinamičkih zakona. Istina kakvu danas

poznajemo je da život nije zaključak celog korpusa

hemijsko-fizičkih zakona i da je ponašanje bilo kog hemijskog

jedinjenja ili biološkog organizma ono što mora biti navedeno

među svojstvima svakog elementa koji čini to jedinjenje ili

organizam.

Ova kratka priča je nedavno upotpunjena veoma važnom

epizodom. Ili zato što je zapadni intelekt dominiran

kompleksom protoka ili zato što je energija, budući homogena

„supstanca“, analitički daleko pristupačnija od heterogene

materije, termodinamika (ili bilo koja druga teorijska grana

fizike) nije obraćala pažnju na to šta se dešava sa materijalnim

skeletom motora. Materija se pominje u termodinamici samo u

vezi sa rasipanje raspoložive energije kroz nekorisni rad protiv

trenja. Pa ipak, činjenica da raspoloživa materija (da zadržimo

izraziti termin lorda Kelvina) takođe postaje nedostupna je