Page 72 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

svakom koraku procesa lanca ishrane, i stoga bi celokupno

okruženje trebalo da doživi veći nered. U stvari, upravo se to

dešava. U svakoj fazi procesa, kada skakavac jede travu, a žaba

jede skakavaca, a pastrmka jede žabu i tako dalje, dolazi do

gubitka energije. U procesu proždiranja plena, kaže Miler, „oko

80-90% energije se jednostavno rasipa i gubi kao toplota u

okolinu.“21 Samo između 10 i 20 procenata energije koja je

progutana ostaje u tkivu predatora za prenos na sledeće stanje u

lancu ishrane. Razmislite na trenutak o broju svake vrste koji je

potreban da se spreči sledeća viša vrsta da sklizne ka

maksimalnoj entropiji. „Tri stotine pastrmki je potrebno da bi se

izdržavao jedan čovek godišnje. Pastrmka zauzvrat mora da

pojede 90.000 žaba, koje moraju da pojedu 27 miliona

skakavaca koji žive od 1000 tona trave.“

Dakle, da bi jedno ljudsko biće održalo visok nivo „urednosti“,

mora se koristiti energija sadržana u 27 miliona skakavaca ili

hiljadu tona trave. Postoji li sumnja, dakle, da svako živo biće

održava svoj red samo na račun stvaranja većeg nereda (ili

rasipanja energije) u celokupnom okruženju?

Energija kontinuirano teče kroz svaki živi organizam, ulazeći u

sistem na visokom nivou i ostavljajući ga u degradiranijem
stanju. Organizmi preživljavaju zahvaljujući sposobnosti da

akumuliraju negativnu entropiju iz svoje okoline. Borba za