Page 70 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

svoje okoline... Ono čime se organizam hrani je negativna

entropija; on nastavlja da usisava uređenost iz svoje okoline.“

Drugim rečima, kod svih živih bića prirodna tendencija je da se

kreću ka ravnoteži. Mi, ljudska bića, na primer, stalno rasipamo

svoju energiju svaki put kada pomislimo ili trgnemo prstom. Da

bismo sprečili da se rasipamo u ravnotežno stanje smrti,

potreban nam je konstantan protok slobodne energije (negativne

entropije) iz našeg šireg okruženja. Svako ko nije uveren u ovu

istinu verovatno nikada nije video mrtvo telo. U roku od

nekoliko sati nakon smrti, telo počinje da se potpuno raspada,

rasipajući se u potpuni slučajni haos. Razlog zašto su naučnici

imali toliko poteškoća da shvate kako se živi sistemi uklapaju u

drugi zakon je taj što se ravnotežna termodinamika bavi

zatvorenim sistemima - sistemima u kojima se energija, ali ne i

materija, može razmenjivati sa spoljašnjom okolinom. Međutim,

živi sistemi su otvoreni sistemi. I materija i energija se

razmenjuju sa spoljašnjošću. Živi sistemi nikada ne mogu

postići ravnotežno stanje dok su živi, jer ravnotežno stanje znači

smrt. Dakle, živa bića održavaju se daleko od ravnotežnog stanja

tako što nastavljaju da se hrane raspoloživom energijom oko

sebe. Ovo stanje se naziva „stacionarno stanje“. Ako materija i

energija prestanu da teku kroz živi organizam, ravnotežno stanje

se napušta i organizam klizi ka ravnoteži i smrti. U živim

sistemima tada je slobodan protok energije, a ne entropija,

primarna briga. Ova grana nauke se naziva neravnotežna