Page 86 - Miroljub Petrović - Ko vlada svetom
P. 86
Ko vlada svetom Završni udarac
Drugog svetskog rata. Oni veruju da mogu da
se dogovore sa rimskom crkvom i da će se ona
držati svojih obećanja, a zaboravili su istoriju
koja je najbolje formulisana u rečima čuvenog
Getea, takođe Jevrejina, koji je kazao: “Samo
započnite sa Rimom, i već ste prevareni.” 16
Bog ima problem sa ljudima jer oni žele zlo.
Njegova borba za čovečanstvo je mnogima
nerazumljiva jer su pod snažnim uticajem me-
Slika 13. Slika nedovršene Vavilonske kule (levo) i zgra-
da Evropskog parlamenta u Strasburu u obliku nedovr- dija i lažnih mudraca koji stvaraju pogrešnu sli-
šene Vavilonske kule (desno). ku o ovom svetu. U isto vreme, Bog obavešta-
va ljude o svom Planu spasenja za čovečanstvo.
Preko jednog čoveka (Avrama) i preko jednog
tano huškaju protiv Izraela. I pored svega, broj naroda (jevrejskog), Bog će uputiti poziv na
jevrejskih stanovnika države Izrael povećao se pokajanje i pomirenje svim ljudima.
osam puta od osnivanja države. Bog ne radi sa savršenim ljudima, ali Njegov
Ono što možemo da očekujemo u danima koji metod rada je uvek isti - On je davanjem slo-
su pred nama jeste ujedinjenje celog sveta u po- bodne volje, čoveku dopustio da izabere des-
buni protiv Boga, formiranje univerzalne svet- trukciju, ali ga sve vreme poziva da se okrene
ske vlade i univerzalne religije. U tom projektu onome što je dobro. Većina ostaje uporna u
ostaće još samo jedna prepreka koja će trebati odbacivanju Božjeg poziva, a neki, kada dođu u
da se savlada, a to su Izrael i Jerusalim. Ame- nevolju, okreću se dobru, menjaju svoj način
rika, kada uskoro potpuno potpadne pod kon- života i pozivaju Boga u pomoć. Rezultati su
trolu rimske crkve postaće - od najvećeg sa- sjajni, a primer takvih ljudi je videlo za sve one
veznika države Izrael - njen najveći neprijatelj. koji teže dobru.
Jevrejski sekularni biznismeni i političari, koji Slična je situacija i sa narodima. Bog je u svim
se uzdaju u svoj novac i uticaj, ostaće bez sve- narodima podizao ljude koji su pozivali na po-
ga, baš kao i njihovi preci u Evropi tokom zitivne promene, na okretanje porodici, priro-
168 169
