Page 374 - Ilijada

Homer: Ilijada

405 Tidejevoga sina, - brzine njima je sada
Boginja dala Atena i slavu dala junaku;
Nego stignite brzo Menelaja dičnoga konje,
Nemojte za njima ostat, da ne bi vas kobila Eta
Obasula sramotom. Što ostaste, predobri konji?
410 Ja ću vam nešto reći, i tako će doista biti:
Nećete imati njege od Nestora, ljudma pastira,
Nego će oštrom mjeđu i jednoga i đrugog posjeć,
Ako s nemara svog rđaviji dar donesemo.
Nego hajdete vi i potec'te, što možete brže,
415 A ja ću nastojat s pomnjom i gledat ću, kako ću moći
Proći tijesnim putem, i neću smetnuti s uma."
13
Reče, a oni se vike pobojavši svog gospodara
Jače polete za časak, i zatim ugleda brzo
Ugnuti tijesni put Antiloh, smioni ratnik.
420 Bila je zemlje puklina, gdje s' voda sabila zimska
I dio prodrla puta i čitavo mjesto izdubla;
Tuda je tjero Menelaj i sukoba dobro se čuvo,
A kopitonoge svoje Antiloh okrenuvši konje
Upravi izvan puta i tjeraše malo zastraniv.
425 Atrejev sin se poboji, Antilohu povikne zatim:
"Ludo upravljaš konje, Antiloše, ustav' ih deder,
Jer put je uzak, i brzo na širemu moći ćeš minut;
Pazi, da ne smrviš mene i sebe udariv kolma."
Reče, al' konje Antiloh još i jače potjera tada
430 Bičem goneći njih i gradeć se, kao da ne ču.
Preko ramena bačen koliko kolut odleti,
Što ga je hitio mladić ogledajuć se u snazi,
Toliko njegovi konji preteku, te Atreja sinu
Konji ostanu ostrag, jer sam je popustio tjerat,
435 Da kopitonogi se ne udare konji na putu
I da pletena kola ne prevale, da se u prahu
Ne bi junaci našli toliko za pobjedom hrleć.
Psujući onoga reče plavokosi junak Menelaj:
"Strašnijeg nema od tebe, Antiloše, čovjeka drugog!
440 Odlaz'; ne rekosmo pravo Ahejci, razuman da si.
Ali nikako nećeš bez zakletve obdulju odn'jet!"
Reče, i povikne tad na konje veleći im r'ječi:
"Nemojte prestajat tužni u duši, nemojte stajat.
Prije će onim se konjma utruditi koljena; noge
445 Negoli vama, jer nema ni jedan mlađahne snage."
Reče, a oni se vike pobojavši svog gospodara
Jače polete i brzo nadomak onima dođu.

13 403-416. vidi u 8. pjev., st. 185-197. - Što Antiloh kaže u st. 405-406. o Ateni kako je pomogla Dio-
medu, to se naprijed spominje u st. 388-390., ali Antiloh nije to vidio ni mogao vidjeti; to samo znadu
pjesnikovi slušači, pa je to znanje pjesnik naivno prenio na Antiloha; sličan tome primjer vidi u 10.
pjev., st. 447.

374