Page 142 - Kuran
P. 142

14 . Ibrahim - Ibrahim
                                        Mekka - 52 ajeta


                   U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!



                   * 1. Elif Lam Ra. Knjigu ti objavljujemo zato da ljude, voljom njihova
               Gospodara, izvedeš iz tmina na svjetlo, na Put Silnoga i Hvaljenoga
                   * 2. Allaha, čije je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji. A od
               užasne patnje teško nevjernicima,
                   * 3. koji život na ovome svijetu više vole od onoga svijeta i koji od
               Allahova puta odvraćaju i nastoje ga prikazati krivim! Oni su u velikoj
               zabludi.
                   * 4. Mi nismo poslali nijednog poslanika koji nije govorio jezikom naroda
               svoga, da bi mu objasnio. A Allah ostavlja u zabludi onoga koga hoće i
               ukazuje na Pravi put onome kome hoće; On je Silni i Mudri.
                   * 5. I Musaa smo poslali s dokazima Našim: "Izvedi narod svoj iz tmina na
               svjetlo i opomeni ga Allahovim danima!” To su, uistinu, dokazi za svakog
               onog ko je strpljiv i zahvalan.
                   * 6. I kad Musa reče narodu svome: "Sjetite se Allahove blagodati kad vas
               je izbavio od faraonovih ljudi koji su vas najgorim mukama mučili, koji su
               vam mušku djecu klali, a žensku u životu ostavljali - to vam je bilo veliko
               iskušenje od Gospodara vašega -

                   * 7. i kad je Gospodar vaš objavio: ’Ako budete zahvalni, Ja ću vam,
               zacijelo, još više dati; budete li nezahvalni, kazna Moja doista će stroga
               biti’.”
                   * 8. I Musa još reče: "Ako budete nezahvalni i vi i svi drugi na Zemlji - pa,
               Allah, doista, ni o kome nije ovisan i On je jedini hvale dostojan."
                   * 9. Zar do vas nije doprla vijest o onima prije vas, o narodu Nuhovu, i o
               Adu, i o Semudu, i o onima poslije njih? - Samo ih Allah zna! - Poslanici
               njihovi su im dokaze donosili, ali oni su ruke svoje na usta stavljali i govorili:
               "Mi ne vjerujemo u ono što se po vama šalje i mi veoma sumnjamo u ono u
               što nas pozivate!”
                   * 10. Poslanici njihovi su govorili: "Zar se može sumnjati u Allaha,
               Stvoritelja nebesa i Zemlje. On vas poziva da bi vam neke grijehe vaše
               oprostio i da bi vas do roka određenog ostavio." Oni su odgovorili: "Vi ste
               ljudi kao i mi; hoćete da nas odvratite od onih kojima su se preci naši klanjali
               - pa, donesite nam čudo vidljivo!”
                   * 11. "Mi jesmo ljudi kao i vi" - govorili su im poslanici njihovi - "ali,
               Allah daje poslanstvo samo onim robovima Svojim kojima On hoće; mi vam



                                             137
   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147