Page 147 - Odiseja
P. 147
Homer: Odiseja
Odmah utoli vjetar, i na moru bude tišina,
Vale je neki uspavao bog; drugari mi tada
170 Ustanu ì složē jedra pa metnu u prostranu lađu,
Onda k veslima sjednu i bijelom zapjene pjenom
Vodu jelova glatka u rukama vesla držéći,
A ja oštrim mačem na sićušne rezah komáde
Veliki voštani kotur i žilavim rukama stiskah.
175 Vosak se grijao brzo, jer velika stiskaše snaga,
Žegom pritisne još Hiperìōn Helije gospod.
Zatim drugòvima svima po redu obl'jepim uši,
A noge i ruke meni drugari nad zavorom svežu
Katarke u lađi brzoj i pričvrste uža okò njē;
180 Pjenasto more, sjedéći po redu, pljuskahu vesli.
A kad odmakosmo malo, kolìkō se može doviknut,
Brodeći brzo, Sirene hitròplōvku lađu mi tada
Spaze izbliza gdje ide, i pjevati započnu zvonko:
»»Dođi, Odiseju slavni, o ahejska velika diko!
185 Ustavi lađu i stani, da poslušaš pjevanje naše.
Nitko u crnoj lađi pokràj nās prošao nije,
A da poslušo ne bi medòglasnō pjevanje naše;
Onda se veseo vraća u zȁvičāj ì višē znajuć.
9
Ta mi znademo sve, što Argejci u širokoj Troji
190 Trpljahu, što li Trojanci po odredbi bògōvā vječnih.
Znádēmo sve, na zèmlji mnogòhranōj štò god se zbîvā.««
Tako nam reku, a glasom oglasiv se l'jepim, i moje
Srce požèlī ih čuti i obrvama tad stanem
Druzima namigivat, a oni se veslati nagnu;
195 Onda mi ustanu druzi Perìmēd ì s njīm Eurìloh
Pa me privežu s više još uža i pritisnu jače.
A kad se ukloni lađa Sirenama, kada ih više
Čuti već nismo mogli, ni pjevanja nȉ glāsa njihna,
Onda drugovi mili iz ušiju izvade vosak,
200 Koji im metnuh unútra, i mene oslobode uža.
16. IX. doživljaj: Skila i Haribda. 201—259.
À kad odemo òd tog od otoka, zamotrim odmah
Dim i velike vale i šumljavu nekakvu čujem.
Druzi se preplaše moji, iz rùkū im ispadnu vesla,
Ona bućkahu sama niz struju, ì lāđa tamo
205 Osta, jer ruke nisu vesala gibale oštrih.
Tad ja po lađi pođem i druzima svojim prikričim,
Svakome ljupku riječ progovorim stavši uz njèga:
»»Kako se nevolje trpe, o drugovi, znademo dobro;
Veće ne može biti od one, kad nas je Kiklop
210 Držao jak i silovit u svojoj prostranoj spilji;
Ali i otud mojom vrlinom, svjetom i umom
9
189. Sirene mame Odiseja računajući na njegovo samoljublje, pa mu obećavaju da će u svojoj pjesmi pri-
kazati njegova junačka djela pod Trojom.
147
