Page 148 - Odiseja
P. 148
Homer: Odiseja
Zdravi iziđosmo mi, što zaboravit nećemo, mislim.
A sad kao što velim, učinite dajte ovako:
Veslima bijte po vodi, gdje valovi vru iz dubine,
215 Bijte med klinima sjedeć; ud'jelio ne bi l' nam Zeus-bog,
Da bi se propasti toj uklonili ì njōj umàkli.
Tebi pak nalažem ja, o krmaru, ovo, al' dobro
Vrgni u srce svoje, kad upravljaš krmom lađènōm;
Lađu okreni dalje od válōvā i dima onog,
220 K hridi upravi lađu, da t' ne bi kako izmàkla
Onamo, i ti da nas u nevolju ne baciš tako.««
Tako im rečem, a oni riječima se pokore mojim.
Skile im ne htjedoh ja ni spominjat, jer toj se b'jedi
Zalud uklanjat bješe, da druzi mi od straha ne bi
225 Prestali veslat, u brodu da oni se savrli ne bi.
Tad ja nemili Kirkin zabòravljat započnem nalog,
Koja mi bijaše rekla, da ne smijem se oružat,
A ja se oružjem slavnim orùžah i u ruke uzeh
10
Do dva junačka koplja, na potkrovak prednjega d'jela
230 Lađe uzađoh, jer mišljah, pomoliti da će se otud
Skila, što živi u hridi, drugarima noseći zator.
Ali je nikako spazit ne mogoh, ì već se oči
Gledajuć svuda po hridi po plavetnoj umore meni.
Jaučuć tada u tjesnac zaplovismo, jerbo na jednoj
235 Skila bijaše strani, a na drugoj divna Haribda
Vodu usrkujuć strašno iz onoga slanoga mora.
Kad bi izbacila vodu iz sèbe, sva bi se voda
Burljala, ljuljala sva ko u kotlu uz vatru silnu,
Pjena bi prskala uvis grebènima objema na vrh;
240 Kada bi opet vodu usrkala iz mora slanog,
Sva bi se sama u sèbi zaljuljala, ȁ hrīd je strašno
Okolo orila se, i ozdo se tamna pješčana
Vidjela zemlja, a društvo bljedoća osvoji i strah.
Svi tad glednemo u nju pobòjāv se propasti svi mi;
245 Uto mi Skila drugóvā šestoricu, koji su bili
Najjači šakama svojim i snagom, iz lađe uzme.
Ja se ogledam tada po društvu i lāđi brzoj,
Kad li opazim onu šestoricu gdjeno se dižu
S rukama, nogama uvis, i mene vikahu oni
250 Imenom zovuć me mojim, al' posljednjom tada, jadníci!
Kao što kada ribar na hridi predugom šibom
Sitnim ribama meku dobacuje lukavo i rog
Tornoga vola baca u morsku vodu, i zatim
Napolje ribice hita, a one se praćaju tada:
255 Tako se praćahu oni, kad bijahu dizani k hridi,
Vikahu, kada ih Skila kod otvora spilje izjedat
Stane, i meni ruke u borbi pružahu strašnoj.
To je očima mojim od svega žalosniji pogled
Bio, koliko god pretrpjeh po moru bludeć.
10
229. »na potkrovak« — Homerove lađe nisu još imale palube u današnjem smislu, nego potkrovke na
prednjem dijelu brodskog trupa.
148
