Page 13 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM
P. 13

Vi živite svoj život na način na koji ga živite i Ja u tom pogledu ničemu ne dajem prednost.
            To je velika iluzija u koju ste se upleli: da je Bogu stalo do načina na koji radite stvari. Meni
            nije važno šta vi radite, a vama je teško da to čujete. Da li je vama važno šta vaša deca rade
            kada ih pošaljete da se igraju? Da li vam je od značaja da li se igraju šuge, ili žmurke, ili
            pretvaranja? Ne, nije, jer znate da su savršeno bezbedna. Stavili ste ih u sredinu koju
            smatrate prijateljskom i njima primerenom.

            Naravno, uvek ćete se nadati da se ona neće povrediti. I ako to učine, bićete uz njih da im
            pomognete, da ih izvlačite, da učinite da se ponovo osećaju sigurno, da ponovo budu
            srećna, da se sutradan opet igraju. Ali, ni sutra vam neće biti važno da li su izabrala da se
            igraju žmurke ili pretvaranja.


            Reći ćete im, naravno, koje su igre opasne. Ali ne možete sprečiti decu da rade opasne
            stvari. Ne uvek. Ne zauvek. Ne u svakom trenutku od sada do smrti. Mudar je roditelj koji to
            zna. Ipak, roditelj nikada ne prestaje da brine o ishodu. Ova dihotomija - ne brinuti mnogo o
            procesu, ali duboko brinuti o rezultatu - približava se opisu dihotomije Boga.

            Mada Bog, u izvesnom smislu, ne brine ni o ishodu. Ne o krajnjem ishodu. Zato što je krajnji
            ishod osiguran.


            I to je druga velika iluzija čoveka: da je ishod života neizvestan.

            Ova sumnja o krajnjem ishodu je stvorila vašeg najvećeg neprijatelja, a to je strah. Jer, ako
            sumnjate u ishod, morate sumnjati u Stvaraoca - morate sumnjati u Boga. I ako sumnjate u
            Boga, morate živeti u strahu i krivici ceo svoj život.


            Ako sumnjate u namere Boga - i u sposobnost Boga da izazove taj krajnji rezultat - kako se
            ikada možete opustiti? Kako ikada stvarno možete naći mir?

            Ipak, Bog ima potpunu moć da primeri namere posledicama. Vi ne možete i nećete u to
            verovati (mada tvrdite da je Bog svemoćan), te ste tako u svojoj mašti morali stvoriti silu
            jednaku Božjoj, ne biste li našli način da se Božja volja osujeti. Zbog toga ste u svojoj
            mitologiji stvorili biće koje nazivate "ñavolom". Čak ste zamišljali Boga u ratu sa ovim bićem
            (misleći da Bog probleme rešava na vaš način). Konačno, zamišljali ste zapravo da bi Bog
            mogao izgubiti ovaj rat.

            Sve to opravdava sve što kažete da znate o Bogu, ali to nije važno. Vi živite svoju iluziju, i
            stoga osećate svoj strah, sve iz odluke da sumnjate u Boga.

            Ali, šta ako doneste novu odluku? Šta bi onda bio rezultat?


            Reći ću vam ovo: živeli biste onako kako je Buda živeo. Kao što je živeo Isus. I svaki svetac
            koga ste ikada slavili.

            Ipak, kao što se desilo sa većinom ovih svetaca, ljudi vas ne bi razumeli. I kada biste
            pokušali da objasnite vaše osećanje mira, vašu životnu radost, vašu unutrašnju ekstazu, oni
            bi slušali vaše reči, ali ih ne bi čuli. Pokušali bi da ponove vaše reči, ali bi ih nadgradili. Čudili
            bi se kako možete imati ono što oni ne mogu naći. I onda bi postali ljubomorni. Uskoro bi
            ljubomora prerasla u bes, i u svojoj ljutnji pokušali bi da vas ubede da vi ne razumete Boga.

            I ako vas nisu uspeli razdvojiti od vaše radosti, nastojali bi da vam naškode, toliko veliki bi
            bio njihov bes. I kada biste im rekli da nije važno, da čak ni smrt ne može pomutiti vašu


            RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1                       14
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18