Page 11 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM
P. 11

Ljudi veruju da sam Ja onakav kakvog Me oni vide, a ne ono što ne vide. Ali ja sam Veliko
            Neviñeno, a ne ono što Sebe učinim da budem u pojedinom trenutku. U odreñenom smislu,
            Ja sam ono što Ja nisam, iz ne-postojanja Ja potičem, i tamo se uvek vraćam.


            Ipak, kada doñem u jednoj formi ili nekoj drugoj formi u kojoj smatram da me ljudi mogu
            razumeti - ljudi mi tu formu pripisuju zauvek.

            I ako bi došao u bilo kojoj drugoj formi, nekim drugim ljudima, prvi bi rekli da to nisam Ja.
            Nisam izgledao drugima isto kao prvima, niti sam rekao iste stvari - kako bi to onda mogao
            biti Ja?

            Vidiš, dakle, nije važno u kojoj formi ili na koji način se Ja prikazujem - koji god način da
            izaberem i ma koji oblik da uzmem, nijedan neće biti neosporan.

            Ali, ako Ti učiniš nešto što bi dokazalo istinu o tome ko si Ti, van sumnje ili pitanja ...


            ... još ima onih koji bi rekli da je to ñavo ili jednostavno nečija mašta. Ili bilo koji drugi uzrok
            sem Mene.


            Ako se Ja otkrijem kao Svemoćni Bog, Kralj Raja i Zemlje, i pomerim planine da to dokažem,
            ima onih koji bi rekli: "To mora da je bio Satana".

            I   tako   treba   da   bude.   Jer   Bog   ne   otkriva   Boštvo   Boštvu   kroz   ili   putem   spoljašnjeg
            posmatranja,   već   kroz   unutrašnje   iskustvo.   I   kada   unutrašnje   iskustvo   otkrije   Boštvo,
            spoljašnje posmatranje nije potrebno. I ako je spoljašnje posmatranje neophodno, unutrašnje
            iskustvo nije moguće.


            Ako je, dakle, čin otkrivanja potreban, ne može se dogoditi, jer je sam čin traženja potvrda da
            to ne postoji; da ništa od Boga nije otkriveno. Takva postavka stvara iskustvo. Jer vaša
            misao   o   nečemu   je   kreativna   i   vaša   reč   je   produktivna,   a   vaša   misao   i   vaša   reč   su
            veličanstveno   delotvorne  u  stvaranju vaše  stvarnosti.  Zato  ćete  iskusiti  da  se  Bog  nije
            prikazao, jer da jeste, ne biste to od njega tražili.

            Znači li to da ja ne mogu tražiti ništa od onoga što želim? Kažeš li da kada se za nešto
            molimo ustvari ga udaljavamo od sebe?

            To je pitanje postavljano vekovima, i odgovor na njega je bio dat kad god je postavljeno.
            Ipak, vi niste čuli odgovor ili u njega ne verujete.

            Odgovor je dat ponovo današnjom terminologijom i današnjim jezikom na ovaj način: Nećete
            imati to što tražite, niti možete imati sve što želite. To je zato što je sam vaš zahtev potvrda
            nedostatka, i vaše kazivanje da nešto želite dovodi upravo do tog iskustva - željenja - u vašoj
            stvarnosti.

            Ispravna molitva, zato, nije molitva preklinjanja, već je molitva zahvalnosti. Kada zahvaljujete
            Bogu unapred za ono što ste izabrali da iskusite u vašoj stvarnosti, vi, posledično objavljujete
            da je to prisutno... zaista. Zahvalnost je, dakle, najsnažnija izjava Bogu; potvrda da sam Ja
            odgovorio čak i pre nego što ste upitali.


            Zato nikada ne preklinjite. Budite zahvalni!

            Ali šta ako sam ja zahvalan Bogu za nešto, i to se nikada ne ostvari. To može dovesti do


            RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1                       12
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16