Page 51 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM

akcijama.

To je dobro pitanje. Postavljaš teška pitanja. To je dobro. Nije dovoljna samo moja reč za
bilo šta. Postoji tačka na horizontu kada ćeš morati da veruješ mojoj reči - jer ćeš shvatiti da
ti i Ja možemo zauvek raspravljati o nečemu - dok ne preostane ništa drugo nego "prihvati ili
odbaci". Ali još uvek nismo do tog mesta stigli. Zato nastavimo ovaj dijalog, nastavimo
razgovarati...

Osoba koja ima "veru koja pokreće planine", i umre šest nedelja kasnije, pokretala je planine
tokom šest nedelja. Moguće je da je njoj to bilo dovoljno. Ona je možda u poslednjem času
poslednjeg dana odlučila: "U redu, bilo je dosta. Spremna sam sada za drugu avanturu." Vi
niste morali da znate za tu odluku, jer je moguće da vam nije rečena. Zapravo, ta osoba je
možda donela odluku ranije - danima i nedeljama - a nije vam rekla: nije nikome rekla.

Vi ste stvorili društvo u kome je vrlo loše poželeti da umreš - vrlo loše prihvatiti smrt. Zato što
vi ne želite da umrete, ne možete zamisliti da bilo ko to želi - bez obzira kakve su okolnosti ili
stanje u kojima se nalazi.

Ali ima mnogo situacija u kojima je smrt poželjnija od života - koje znam da možete zamisliti,
ako razmišljate makar i malo. Ali, te istine se dešavaju vama - one nisu očigledne same po
sebi - kada ste suočeni sa nekim drugim ko bira smrt. I osoba koja umire to ne zna. Ona
može u sobi osetiti nivo odobravanja svoje odluke.

Jeste li ikad primetili koliko mnogo ljudi čeka da se soba isprazni pre nego što umru? Neki od
njih čak moraju reći svojim bližnjima: "Ne, stvarno idi. Pojedi nešto?" Ili: "Idi, odspavaj malo.
Videću te ujutru." I onda kada verni čuvar ode, isto čini i duša tela koje je čuvano.

Da su oni rekli svojim okupljenim roñacima i prijateljima: "Ja samo želim da umrem", oni bi
na to rekli: "Oh, ne misliš to stvarno" ili "Nemoj tako govoriti", ili "Drži se", ili "Molim te, nemoj
me ostaviti".

Celokupna medicinska profesija je obučena da ljude održi u životu, umesto da omogući
ljudima da umru dostojanstveno.

Vidite, doktoru ili medicinskoj sestri smrt je neuspeh. Prijatelju ili roñaku smrt je katastrofa.
Samo je duši smrt olakšanje - osloboñenje.

Najveći poklon koji možete umirućem dati je dopustiti mu da umre u miru - ne misleći da
mora da "se bori" ili nastavi patnju ili brigu o vama u tom najpresudnijem prelazu svog života.

Dakle, to je često ono što se dešava u slučaju čoveka koji kaže da će živeti, veruje da će
živeti, čak se moli da živi: na nivou duše on se "predomislio". Vreme je da se napusti telo da
bi duša bila spremna za nove poduhvate. Kada duša donese tu odluku, ništa što telo čini je
ne može izmeniti. Ništa što um misli je ne može preokrenuti. U trenutku smrti spoznajemo ko
upravlja stvarima u trojstvu telo-um-duša.

Celog života mislite da ste vi vaše telo. Ponekad mislite da ste vaš um. U vreme smrti
otkrivate Ko Ste Vi Zapravo.

Ima trenutaka kada telo i um ne slušaju dušu. To takoñe stvara scenario koji opisuješ.
Najteža stvar za ljude je da čuju svoju sopstvenu dušu. (Primetite da mali broj to čini.)

Dešava se često da duša donese odluku da je vreme napustiti telo. Telo i um - večne sluge

RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1 52