Page 52 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM
P. 52

duše - to čuju, i proces oslobañanja počinje. Ali um (ego) to ne želi da prihvati. Na kraju, to je
            završetak njegovog postojanja. Zato on naredi telu da se opire smrti. Telo to rado čini, jer ni
            ono ne želi da umre. Telo i um (ego) primaju veliko ohrabrenje, veliku nagradu za to iz
            spoljašnjeg sveta - sveta svoje kreacije. Tako je strategija potvrñena.


            Sada, u tom trenutku, sve zavisi od toga koliko jako duša želi da ode. Ako ne postoji velika
            žurba, duša može reći: "U redu, ti pobeñuješ. Još malo ću ostati sa tobom". Ali, ako je duši
            jasno da ostanak ne služi njenom višem cilju - da ne postoji drugi način da se ona može
            dalje razviti kroz to telo - duša će otići i ništa je neće zaustaviti - niti bi išta trebalo to da
            pokuša.

            Duši je potpuno jasno da je njena svrha razvoj. To je njena jedina svrha - i njena duhovna
            svrha. Ona nije zaokupljena postignućima tela ili razvitkom uma. Oni su za dušu beznačajni.


            Duši je takoñe jasno da nema velike tragedije u napuštanju tela. Na mnogo načina, tragedija
            je biti u telu. Tako da morate razumeti da duša drugačije gleda na smrt.


            Naravno, ona vidi i celo "pitanje života" drugačije - i to je izvor mnogih prepreka i nedoumica
            koje   čovek   oseća   u   svom   životu.   Frustracije   i   uznemirenost   proizilaze   iz   ne-slušanja
            sopstvene duše.


            Kako ja mogu najbolje slušati svoju dušu? Ako je duša zaista gospodar, kako ja mogu biti
            siguran da sam primio sve njene poruke?


            Prva stvar koju možeš učiniti je da razjasniš šta duša želi - i da prestaneš da to prosuñuješ.

            Da li ja donosim sudove o svojoj sopstvenoj duši?


            Stalno. Upravo sam ti pokazao kako prosuñujete sebe ukoliko želite umreti. Vi takoñe sebe
            prosuñujete ako želite živeti - stvarno živeti. Osuñujete sebe kada želite da se smejete, kada
            želite plakati, pobediti, izgubiti - ako želite da doživite radost i ljubav - posebno  za to
            osuñujete sebe.

            Zaista?


            Negde ste naišli na ideju da je Božanski odricati se radosti - da je rajski ne slaviti život.
            Odricanje, rekli ste sebi, je dobrota.

            Kažeš li da je to loše?

            Nije ni dobro, ni loše, to je jednostavno negiranje. Ako se osećate dobro posle negiranja
            sebe, onda je u vašem svetu to dobro. Ako se osećate loše, onda je loše. U većini slučajeva
            se ne možete odlučiti. Odričete se ovoga ili onoga, jer kažete sebi da to treba da učinite.
            Onda kažete sebi da je to bilo ispravno uraditi - ali se čudite zašto se ne osećate dobro.

            I tako prva stvar koju treba uraditi je prestati sa donošenjem suda o sebi. Spoznajte šta je
            želja duše i sledite je. Sledite dušu.

            Duša žudi za najuzvišenijim osećanjem ljubavi koje možete zamisliti. To je želja duše. To je
            njena svrha. Duša traži osećanje. Ne znanje, nego osećanje. Ona već ima znanje, ali znanje
            je pojmovno. Osećanje je iskustveno. Duša želi da oseća sebe i na taj način da spozna sebe
            u svom sopstvenom iskustvu.



            RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1                       53
   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57