Page 90 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM
P. 90

Ne.


            Možeš li iskreno negirati da si zbog toga došao?

            Ne.


            Da li si onda spreman da ovom knjigom odlučiš i objaviš svoju sopstvenu Krajnju Istinu i da
            obznaniš i uobličiš slavu Moje Istine?

            Moram li uključiti ovih nekoliko poslednjih replika u knjigu?

            Ne moraš uraditi ništa. Zapamti, u našem odnosu ti nemaš obaveza. Samo mogućnosti. Zar
            ovo nije prilika koju si čekao ceo život? Zar nisi posvetio Sebe ovoj misiji - i prikladnoj
            pripremi za nju - od najranijih trenutaka mladosti?

            Da.


            Onda nemoj činiti ono što si obavezan, već čini ono za šta imaš priliku.

            Što se tiče uključivanja svega ovoga u našu knjigu, zašto to ne bi učinio? Zar misliš da Ja
            želim da budeš glasnik u tajnosti.

            Ne, pretpostavljam da to ne misliš.


            Potrebna  je velika  hrabrost da  se  neko  proglasi  Božjim čovekom.   Shvataš,  svet će  te
            spremnije   prihvatiti   kao   praktično   bilo   šta   drugo   -   ali   kao   Božjeg   čoveka?   Stvarnog
            izaslanika? Svaki od Mojih glasnika je oskrnjavljen. Daleko od sticanja slave, oni nisu stekli
            ništa sem bola u srcu.


            Da li si spreman? Da li tvoje srce žudi da kaže istinu o Meni? Da li si voljan da se izložiš
            podsmehu drugih ljudi? Da li si spreman da se odrekneš slave na Zemlji, za veću slavu
            potpuno ostvarene duše?

            Činiš da ovo iznenada zvuči prilično teško, Bože.


            Želiš li da se Ja šalim sa tobom oko toga?

            Pa, mogli bismo da se malo razvedrimo.


            Hej, ja sam sav za prosvetljenje! Zašto da ne završimo ovo poglavlje šalom?

            Dobra ideja. Imaš neku?


            Ne, ali ti imaš. Ispričaj onu devojčicu koja crta sliku...

            Oh, da, tu. U redu. Dakle, jednog dana mama je ušla u kuhinju i zatekla svoju devojčicu za
            stolom sa bojicama svuda rasutim oko nje, duboko usredsreñenu na sliku koju je stvarala.
            "Šta tako vredno crtaš?", pitala je mama. "To je slika Boga, mama", odgovorila je lepa
            devojčica ozarenih očiju. "Oh, dušo, to je tako slatko", rekla je mama pokušavajući da
            pomogne. "Ali znaj, niko zapravo ne zna kako Bog izgleda."


            "Pa", zacvrkutala je devojčica, "ako mi samo dozvoliš da završim..."



            RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1                       91
   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95