Page 22 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

минута на топлоти од око 80°С. Само да не прокључа! Јер ако прокључа,
или се кува, таква биljка изгуби велики део својих мирисних састојака, који
с во-деном паром оду у ваздух.

Кување корења или дрвета, или њихово мочење и раскиш-њавање, траје
према њиховој тврдоћи.
За неке биљке зна се колико времена треба утрошити па да се спреми чај.
Тако нпр. за чај од линцуре потребно је 10—15 минута, за чај од одољена
(валеријане) треба 20 минута; корен од водопије (женетрге, цикорије) треба
кувати 25 минута. Али је најбоље држати се оних прописа како је одребено
у књизи код појединих болести. Ако то није наглашено, онда за чај биљкао
треба да кисне 6—10 минута.

Врло се често при употреби биљака, да би се дао добар укус леку, додаје
сируп (сок од шећера), па било да је тај си-руп направљен од шећера и
воде, или од чаја неке билзке (њене коре, плода, цвета, сока итд.) и шећера.
Да би се сируп добро очувао, тј. да се не уплесниви, да се не ушећери итд.,
потребно је да количина шећера у односу према течности с којом се меша
буде одрећена. Обично се на 100 грама течности узима 180 грама шећера
(или на 1000 грама до 1800 грама). Уопште, пропис је 5:9. Сируп се спрема
на тај начин што се шећер рас-твори у течности на умереној ватри. Кад
хоћемо да спремимо неки миришл»ави сируп, онда шећер растварамо у
хладној води.

ШТА ЈЕ ТО ЕКСТРАКТ. ИСЦЕВЕВИНА, ЗГУСТАК, ТАЛОГ:

ЖИДАК, ГУСТ ИЛИ СУВ, ВОДЕНИ ИЛИ АЛКОХОЛНИ

Овде се мора додати објашњење за неке облике лекова који се често
помињу у књизи, а и у животу, а који се добијају из лековитог била на
нарочити начин. Лек из биљке добијен у об-лику згустка (екстракта) каткад
јаче делује него лек у облику чаја. Зато за оне случајеве где је то боље, и за
оне лаике-ама-тере који могу то спремити, допуњујемо овим наша
упутства. Мада је најболе да то чине апотекари, опет, у згодној прилици в у
неволи, кад биљка не спада у ред јаких и отровних, могу то извести и
паметни људи. Како се то чини, нека читалац потра-жи у глави „Домаћа
апотека".
Лек у виду извученог згустка (екстракта) од неке биљке добија се на тај
начин што оставимо да из чаја од ње или њеног сока или њеног алкохолног
расола испари течност. За ово није нужна нарочита лабораторија.
Течност испарава све дотле док се не добије или жидак или мек талог, у
коме се налазе сви лековита састојци биљке
Да би се извукли лековити делови из биљке, употребљава се вода, алкохол
и, понекад, етар.

Течан згустак је јачи него мек или сув. Али, ипак, како кад.Згусци служе
да се од њих справљају напици, медицински раствори, сирупи, пилуле,
чепчићи, па и помаде.
За добијање згустка — у нашој фармацији прописана су извесна правила;