Page 25 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 25

Не треба одједном, наискап, попити чашу или шољу леко-витог чаја. Јер кад се узме у
          2—3  размака,  чај  не  замара  сто-мак  и  делује  боље.  За  преслабе  стомаке  најбоље  је
          узимати  на  свака  два  часа  по  једну  велику  кашику;  или,  ако  прилике  нису  згодне
          (човек  се  налази  на  послу,  на  служби,  на  путу  итд.),  дају  се  по  три  велике  кашике
          ујутру, три у подне и три увече, и то пре јела, ако није друкчије прописано у књизи.



          Боље је узимати напитак млак, топао. Благи чајеви се могу зашећерити или не, према
          укусу  болесника.  Горки  чајеви  не  треба  да  буду  зашећерени,  јер  од  тога  бива
          болесницима              мука           и          оида           их          тешко            подносе.
          Има случајева кад чајеве треба узимати врло вруће. То ]е онда кад се жели да се загреје
          изнутра  цело  тело  и  да  се  постиг-не  знојење.То  би  било  у  ствари  најједноставније
          лечење. Али се савре-мена медицина није могла задовољити само тим начином узи-
          мања лекова, па је зато испитала и увела у праксу и друге, које смо поменули напред, а
          помињаћемо  и  у  књизи  где  треба.Биљни  лекови,  у  већини  случајева,  могу  се
          употребљавати у току 3—4 недеље, па и цео месец дана. Ово нарочито важи за лекове
          који се употребљавају у пролеће ради пречишћавања крви.


          ПОДЕЛА ЛЕКОВИТОГ БИЉА


          Досадашња  подела  лековитог  била  вршила  се  на  основу  резултата  који  су  њиме
          добијени,  тј.  само  по  спољним  знацима  његова  деловања,  без  обзира  на  карактер  и
          суштину болести. Тако, нпр.: види се оток и узима се лек, али услед чега је тај оток,
          који је орган у човеку болестан — то се није ближе знало, итд. „Зато што оне (биљке)
          тако делују", али да ли су ту лења цре-ва, или је оболела јетра, односно да ли постоји
          нека заразна болест, назеб итд. — такоће се није много испитивало.



          Савремена  медицина  проучила  је  ближе  та  деловања  биља-ка  и  према  њима  их  је
          сврстала у групе. Али практичне користи од тога могла су имати само стручна лица, и
          то не сва, јер, као што смо раније рекли, хемијски препарати потисли су умного-ме
          билне лекове. При томе су стручњаци вршили поделу по својој увићавности: неко у
          двадесет и четири групе (Дроа), други у седамнаест (Леклерк), неко у још више итд.


          Ево једне од тих подела:


           I група: биље које има својство да места на која се облаже размекшава и ублажује.
          II група: биље које изазива апетит.

          III група: биље које има особину да стеже делове слузоко-же с којима долази у додир,
          и на тај начнн крепи, ојачава тај орган за рад.
          IV група: биље које су у стању да делују против кашља, против надражаја у плућима и
          уоппгге олакшавају избациваае нездраве слузи из плућа.
          V група: биљке које имају својство да истерују гасове из тела: стомака и црева.
          VI група: биљке које су у стању да пречишћавају крв и со-кове организма од штетних
          материја.

          VII група: биљке које изазивају знојење. VIII група: биље које делују против пролива.
          IX  група:  билке  које  изазивају  боље  мокрење.  Х  група:  биљке  које  помажу  лечењу
          женских болести. XI група: биљке које делују против грозница. XII група: биљке које
   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30