Page 29 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 29
биља по глав-ним групама сродних болести и мислим да сам поступио прак-тачније
него он и сви други који су се пре мене бавиди овом материјом.
Уосталом, за наш народ и његове прилике, а према његовој просвећености и потребама
— учинио сам овако и мислим да рад овај убудуће треба само попуњавати и
усавршавати, али у основи не мењати.
Ми ћемо то и чинити, ако књига наиће на добар пријем — чему се и надамо.
ПРВА ГРУПА
БОЛЕСТИ УСТА, ДЕСНИ, ГУШЕ И НОСА
Хигијена захтева да се уста одржавају чисто, иначе насту-пају болести
слузокоже: у устима, на деснима поред зуба, је-зика, на крајницима и у гуши као
целини. Најмања повреда: раница, опекотина, катар, запаљење, смета жвакању, гутању
и говору. Поред тога, иако су ове болести на изглед незнатне, ипак могу да утичу на
опште стање здравља. Има болести стомака које су последица болести зуба, јер ситни
организми, микроби, којих има веома много и веома разноликих у устима, у гуши, и.
код чистих луди и у обично време — у нечистим устима и не-повољним приликама за
човека, а повољним за њих, још се ви-ше множе и расејавају, каткад се „разићу", тј.
бивају разнети путем крви и сокова по целом организму и трују га, изазивају-ћи нове,
каткад тешке и смртоносне болести. Коме није познато да се од тешке гушобоље може
заразити крв и умрети!? Јаке главобол.е, болови у зглобовима руку и ногу, жигови по
телу могу потицати из неког огњишта у устима и зубима.
Због тога је од велике важности да се избегава трулеж зу-ба, надражај и
запаљење десни, гнојење појединих места, пли-кови по слузокожи у устима и по
језику. Ови последњи могу доћи и од многог пушења, од дувана, од многих љутих јела
и код радника који у индустрији имају посла са живом.За непријатан задах из уста,
који многима смета да буду пријатни у друштву, поред других узрока болести у
плућима,стомачих бодести) криви су и они сами, јер нису пазили на хнгијену својих
зуба и уста.Још потребнија је хигијена код болесника, нарочито оних који су у
грозници. Уколико је болесник тежи и немоћнији, утолико је дужност његове околине
већа, наиме, да неизостав-но, топлом водом, минералном водом или просто трљањем и
брисањем наквашеном крпицом чисти зубе, десни, језик и гушу од трулежи преосталог
пића и јела и нагомилане слузи и микроба.
На жалост, у бил.ном свету немамо много сигурних сред-става која одмах
убијају микробе (бациле и коке), и која би спречила или прекратила одмах запалење
или трулеж, као што нам то даје хемија, али ипак извесне билке могу дати и мири-
шљава, стежућа или освежавајућа средства за примену код болести ових делова тела
(уста, десни, гуше). У последње време хемичари су пронашли у биљкама тзв.
фитонциде, састојке који убијају многе микробе (у рену, у лишћу парадајза, роткви,
лу-ку и др.).