Page 346 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

107.

Odaberi najbolji život

Predsednik Vilson je poslao Roberta Andervuda Džonsona u Rim.
Naš dobri Robert je počeo da živi onako kako je uvek želeo. Kretao se na
nivou visoke reprezentacije, sa pesnicima i plemstvom. Njegova rumena
žena, velike belo-srebrne kose, još je privlačila pažnju. Kao i obično, svud
oko Katarine, ljudi su govorili o stvarima koje im srca nisu znala. Zar Edit
Vorton nije rekla da su diplomatija i novinarstvo dve bratske kapitalacije
ličnosti?
Robert je opet zapretio da će štampati vodič za toskanske restorane.
Sa Gabrielom d’Anunciom se svađao o tome šta se jede u Raju. Govorili
su o igračicama koje su nosile žive zmije u kosi, o antičkim grobovima i
teatrima.
- Odaberi najbolji život a navika će ga učiniti prijatnim - učio je
D’Anuncio.
Ranije je Katarinin smeh zvonio kao ispušten srebrni pladanj. Sad je
sedela, okupana suncem, pod staklenim zvonom. Ptica od papira plivala
je po ohlađenoj šolji čaja. Učila je origami.
Poput stopala Kineskinje njen svet je bio upatuljčen konvencijama.
Dopustila im je da sve zanimljivo očiste iz sveta. A kad nestaje misterija
nestaje i život.
Mnogo je čitala. Tvrdila je da je Prust dobar psiholog a loš pesnik.
Čitala je Čehova i mislila da su njegovi likovi grdno pogrešili što ne žive u
Americi. Kao Virik i Frojd, ona je tek posle rata shvatila: racionalitet je
prevara. Čovek kontroliše samo ono do čega mu nije stalo.
U detinjstvu, ona je organizovala sahrane za umrle veverice. Volela
je da hoda bosa. Volela je da kisne. Kao devojku su je učili da nosi stezniki
savetovali: budi lepa ako možeš, duhovita ako moraš, ali budi pristojna
makar te to ubilo. A ona je verovala u provale emocija kao u provale obla-

352