Page 349 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
pet, da mu je ruka sigurnija nego ikad, da stare svi sem njega i da, bez
ogledala, ne bi znao koliko ima godina.
Odlazio je u bioskope.
Svetlo se gasilo i dečji glas bi se zabezeknuo:
- Počinje!
U misterioznom sumraku ludilo je bilo zarazno. Sentimentalni kla-
vir je dočaravao prolazak vremena. Stari i mladi čovek su se bečili na
klupi.
Doktor Kaligari sa naočarima od kornjačevine ličio je na zloćudnu
bubu. On je zvonio zvonom ispred cirkuske šatre: -D ođite! Čezare kojije
spavao dvadeset pet godina će se upravo probuditil Crne mrlje su gutale
platno skupljajući se preko likova. Vašarski Mefistofel i upravnikduševne
bolnice bili su ista ličnost. Ludakinja je svirala nepostojeći klavir. Stepe-
ništa i tornjevi na platnu bili su iskrivljeni ne stilizacijom već nedavnim
ratom. Somnabulist je koračao kroz izuvijan grad, držeći u naručju usnu-
lu devojku.
Dok je Tesla bio u bioskopu ledenakiša je pala preko snega.
Ulice su postale zastakljene.
Zgrade su padale na snežni Brodvej.
Grad je postao tajnovit.
Pre mnogo mnogo godina Tesla se ovako poluklizao po blistavim
karlovačkim ulicama.
- Važno je hodati bliže kućama - podsetio se. - Važno je stati na
prste.
Tada su njegove pete poletele prema zvezdama.
- Ćezare kojije spavao dvadesetpet godina će se upravo probuditi! - si-
nulo mu je iza čela.
Krošnjaneravajeplanula. Tesla je iznenadio sebe trzajem, napravio
salto i obreo se na nogama. Osetio je tuđe zgrčene prste na ramenima.
Čestite oči stranca su gledale iz blizine. U uglu usana Samarićanina pulsi-
rao je uplašen osmeh:
- Jeste li dobro?
- Mislim da jesam - tiho je odgovorio Tesla, poravnavši kaput.
Utom je prepoznao prolaznika koji ga je pridržao:
- Đovani! Izašao iz zatvora? Pa da...
Dve i po hiljade godina melanholije obojile su osmeh Đovanija
Romanela:

355