Page 364 - Dan Brown - Postanak
P. 364

doživio kad je otkrio programiranje.”

                 „Sviđa mi se to”, rekao je Langdon.
                 „Baš kao i vaš sat s Mickeyjem Mouseom”, rekao je Winston.

                 Zatečen,  Langdon  je  spustio  pogled,  povukao  rukav  sakoa  i  pokazao  antikni
             ručni  sat  koji  je  nosio  još  od  djetinjstva.  Iznenadilo  ga  je  što  je  Winston  znao  za
             njegov sat, iako se Langdon sjećao kako je nedavno govorio Edmondu da ga nosi
             kako bi ostao mlad u srcu.

                 „Roberte”, rekla je Ambra, „na stranu tvoj smisao za modu, ali hoćemo li, molim
             te, upisati zaporku? Čak ti i miš maše – pokušava ti privući pozornost.”

                 Mickeyjeva ruka u rukavici stajala je visoko iznad glave – kažiprst je bio gotovo
             okomit. Tri minute do punog sata.

                 Langdon  je  brzo  kliznuo  niz  stol  i  Ambra  mu  se  pridružila  pred  zadnjim
             računalom  iz  niza  –  nezgrapnom  kutijom  boje  gljive,  s  ulazom  za  diskete,
             telefonskim  modemom  od  1200  bauda  i  dvanaestinčnim  katodnim  monitorom
             ispupčena ekrana.

                 „Tandy  TRS-80”,  javio  se  Winston.  „Edmondov  prvi  kompjutor.  Kupio  ga  je
             rabljenoga i sam naučio BASIC kad je imao oko osam godina.”
                 Langdon je bio sretan što vidi da je kompjutor, unatoč tomu što je bio star poput
             dinosaura,  već  uključen  i  čeka.  Na  zaslonu  –  treperavom,  crno-bijelom  –  sjala  je

             ohrabrujuća poruka, ispisana grbavim, rasterskim fontom.



                                                DOBRO DOŠAO, EDMONDE
                                                MOLIM UNESI ZAPORKU:



                 Ispod riječi „zaporka”, nestrpljivo je treperio crni pokazivač.

                 „I to je to?” upitao je Langdon kojem se sve to činilo prejednostavnim. „Samo je
             upišem ovdje?
                 „Upravo tako”, rekao je Winston. „Nakon što upišete zaporku, ovaj kompjutor
             poslat  će  automatsku  poruku  kojom  će  otključati  zapečaćenu  particiju  u  glavnom
             računalu koje sadrži Edmondovu prezentaciju. Tada ću dobiti pristup i moći nadzirati
             prijenos, uskladiti ga s punim satom i poslati podatke svim glavnim distribucijskim
             kanalima za globalni prijenos.”

                 Langdon  je  manje-više  shvatio  objašnjenje,  no  dok  je  promatrao  kabasti
             kompjutor  i  telefonski  modem,  zbunio  se.  „Winstone,  ne  razumijem  –  nakon  svih
             planova  koje  je  Edmond  imao  za  ovu  večer,  zašto  bi,  zaboga,  dopustio  da  cijela
   359   360   361   362   363   364   365   366   367   368   369