Page 55 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

dar nadao. Više nije bilo priče o preobraćanju Rusa. Posevino je
morao da napusti Rusiju, a da ništa nije postigao. Dve godine
kasnije, još bolja prilika se pružila sveštenicima da zauzmu
Rusiju: Griška Ostrepjev, monah bez mantije, otkrio je jezuitima
da je on u stvari bio Dimitrije, sin cara Ivana, na koga je izvršen
atentat; izjavio je da je spreman da potčini Moskvu Rimu pod
uslovom da bude gospodar carskog trona. Bez razmišljanja,
jezuiti su preuzeli u svoje ruke da upoznaju Ostrepjeva sa
Palatinom od Sandomira koji mu je dao svoju ćerku za ženu;
zastupali su ga pred kraljem Sigismundom (Sigismond) III i
papom u vezi njegovih očekivanja, i uspeli u podizanju poljske
vojske protiv cara Borisa Godunova. Kao nagradu za ove usluge,
lažni Dimitrije je odbacio religiju svojih otaca u Krasoviju, jednoj
od jezuitskih kuća, i obećao Redu upravu u Moskvi, blizu
Kremlja, nakon njegove pobede nad Borisom.”
„Ali ove usluge od katolika su usmerile mržnju Ruske pravo-
slavne crkve protiv Dimitrija. “
“27. maja 1606. godine bio je masakriran sa nekoliko stotina
poljskih sledbenika. Do tada, teško se moglo govoriti o ruskom
nacionalnom osećanju; ali od tada, ovo osećanje je bilo vrlo jako
i odmah je primilo oblik fanatične mržnje prema rimskoj crkvi i
Poljskoj.”
„Savez sa Austrijom i agresivna politika Sigismunda III protiv
Turaka, akcije koje je Red odlučno hrabrio, bile su jednako kata-
strofalne za Poljsku. Ukratko, nijedna država nije patila toliko
koliko je patila Poljska pod jezuitskom dominacijom. I ni u jed-
noj drugoj državi, osim Portugalije, Društvo nije bilo tako jako.
Poljska nije imala samo ‘kralja jezuita’, već i jezuitskog kralja,
Jovana Kazimira (Jean-Casimir), vladara koji je pripadao Redu
pre nego što je stupio na tron 1649. godine...”
„Dok je Poljska brzo išla prema raspadu, broj jezuitskih usta-
nova i škola je tako brzo rastao da je General učinio Poljsku
posebnom zajednicom 1751. godine.“ 27

54