Page 53 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 53
savetnike i lične prijatelje članova Veća. Njihov uticaj je rastao iz
dana u dan, i nisu dugo čekali da ga upotrebe u javnim poslovi-
ma. Lucern i Friburg (Fribourg) su bili njihovi glavni centri;
odatle su vodili spoljnu politiku većine katoličkih kantona...”
„Svaki plan skovan u Rimu, ili od strane druge inostrane sile,
protiv protestantizma u Švajcarskoj je imao osiguranu punu
podršku jezuita... 1620. godine, bili su uspešni u huškanju kato-
ličkog naroda Veltlina protiv protestanata, kojih je tom prilikom
ubijeno šest stotina. Papa je dao oprost svima koji su učestvova-
li u tom užasnom delu. 1656. godine, rasplamsali su građanski
rat između pripadnika različitih veroispovesti... Kasnije su jezui-
ti opet započeli novi rat religija. 1712. godine, o miru je rasprav-
ljano u Arau; Lucern i Uri su ga upravo prihvatili kad su jezuiti,
po naređenju iz Rima, uradili sve što su mogli da preokrenu
stvari. Odbili su da daju oproštaj svima koji bi se ustručavali da
uzmu oružje. Glasno su proglasili iz svojih propovedaonica da
niko nije obavezan da održi svoju reč datu jereticima; učinili su
umerene članove saveta sumnjičavim. Kada su pokušali da ih
smene, isprovocirali su u Lucernu tako žestoku pobunu naroda
protiv vlasti, da su strane odustale od mira. Katolici su bili pora-
ženi u borbi koja je usledila i potpisali su mir pod teškim uslovi-
ma.
Od tada, uticaj Reda u Švajcarskoj je postajao sve manji.“ 24
Danas, član 51 švajcarskog ustava zabranjuje Isusovom
Društvu da održava bilo kakve kulturne ili obrazovne aktivnosti
na teritoriji Konfederacije, i pokušaji da se ukine ovaj član su
uvek bili neuspešni.
52
