Page 178 - Ilijada
P. 178

Homer: Ilijada



                                 Reče i zgodi ga u štit, što svuda jednako krije,
         435                  Te kroz blistavi štit silovito iziđe koplje
                              I vrlo umjetni oklop probode ono junaku,
                              Kožu mu s rebara sadre, al' Palada ne da Atena,
                              Da još i dalje ono junaku u utrobu prodre.
                              Videć Odisej, da u mjesto zlo pogodilo nije,
         440                  Uzmakne natrag i Soku progovori besjedu ovu:
                              "Jadniče, prijeka smrt obuzet će sada i tebe,
                              Koji uštavi mene, da s' i dalje s Trojcima borim!
                              Ovdje će, velim, smrt i crna te dignuti Kera
                              Danas, pod mojim ćeš kopljem izdahnut i meni ćeš slavu
         445                  Steći, a dušu ćeš dati dičnokonjiku Aidu."
                                 Reče, a Sok se odmah okrenuvši bježati nagne;
                              Kada se okrene on, Odisej ga kopljem u leđa
                              Zgodi među ratnena i njemu ga kroz grudi rine,
                              Sruši se, stane ga jek, I Odisej se pohvali divni:
         450                  "Soče, oj sine hrabrog konjokrote Hipasa, eto
                              Tebe je snašla smrt i skončanje, uteko n'jesi!
                              Jadniče, neće tebi mrtvacu gospođa majka,
                              Neće ni otac oči zaklopiti, već će te kljuvat
                              Ptice mesožderke mnogo obl'jećući krilima tebe,
         455                  Ali mene će mrtva počastiti divni Ahejci."
                                 Tako rekavši koplje silovito hrabroga Soka
                              Iz kože i iz štita kvrgaša izvadi sebi;
                              Kad ga izvuče, prsne mu krv, da boljaše duša.
                              A kad Odiseja krv junačine vide Trojanci,
         460                  Jedan povikne drugom u vojsci i pođu na njega,
                              A on udari natrag i povikne drugove svoje;
                              Triput povikne junak, koliko ga nosilo grlo,
                              Triput Aresu mili Menelaje čuje mu viku
                              Te on Ajasu divnom, što nablizu stajaše, reče:
         465                  "Ajase potomče Zeusov i ahejska narodna glavo,
                              Eto je glas do mene Odiseja zlopatnog dopro;
                              Čini se, kan'da ga sama Trojanci svladati hoće,
                              Pošto odvojiše njega od ostalih u bici ljutoj.
                              Nego u vojsku hajd'mo, jer bolje je branit, a strah me,
         470                  Da mu se štogod junaku med Trojcima ne zbude samu,
                              I da danajski narod za njime ne požali vrlo."
                                 Tako rekavši pođe, a za njim bogoliki junak.
                              Zeusova ljubimca nađu Odiseja; Trojci oko njeg
                              Grnjahu, - oko rogova u gori jelena tako
         475                  Crveni čagalji ginu, kad lovac strijelom ga rani
                              Sa tetive je pustiv, bježeći je uteko jelen,
                              Krv mu je jošte topla, još koljena miču se njemu,
                              Al' kad ga savlada već strijela brza, u gaju
                              Gorskom sjenastom njega mesožderi čagalji stanu
         480                  Trgat, al' onamo bog dovede grabežljivca lava,
                              Čagalji strugnu, a lav tad jelena žderati stane:


                                                                                                       178
   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183