Page 331 - Ilijada

Homer: Ilijada

4. Ahilej udara na trojansku vojsku. 340-503.

A. Apolon spasava Hektora. 340-454.

340 Svršivši besjedu tu Eneju ostavi ondje,
Brzo Ahileju saspe sa očiju golemu maglu
Bog Posidon, te Pelejev sin iskolačivši oči
Odmah ozlovoljen svome progovori junačkom srcu:
"Ajme, veliko čudo sad očima svojima vidim!
345 Koplje mi evo leži na zemlji, a ne vidim onog,
Koga sam ubiti htio, na kojeg sam bacio koplje.
Doista i Eneja vjekovitim bozima bješe
Mio, a ja ti mišljah, da samo se naprazno hvali.
Neka ga! Neće ga doći već volja, da bi se sa mnom
350 Ogledo, kad je sada umaknuo od smrti rado.
Nego da Danajcima ratoljubnim poviknem sada
I da se s Trojcima drugim ogledati mogu u boju."
Reče, u redove skoči, junacima vikaše svima:
"Ne stojte od Trojaca daleko, o Danajci divni,
355 Već na junaka junak nek pođe i bori se živo.
Teško je samomu meni, iako sam junak u snazi,
Tolike stizati ljude i s njima se boriti svima.
Ni bog besmrtni Ares ni boginja ne bi Atena
Ušli u žvalo ratno toliko, u muku bojnu.
360 Nego koliko snagom i rukama, nogama svojim
Ja vam vrijedim i mogu, povlačit se nimalo neću,
Nego ću kroz bojnike koračat; a mislim, Trojanac,
Koji mi na dohvat dođe, ni jedan se radovat neće."
Tako hrabreć ih reče, a Trojcima svijetli Hektor
365 Poviče glasno, nek svi na junaka Ahileja idu:
"Trojci junačine, vi se Ahileja nemojte bojat!
I ja bih r'ječima samim i s bozima znao se borit,
Ali je teško kopljem, jer oni su premnogo jači,
Ni sam Ahilej neće izvršiti besjedu svaku,
370 Nego će jedno svršit, a jedno će prekinut na po.
A ja ću poći na njega, iako je ognjenih ruku,
20
Ako je ognjenih ruku i snage od željeza sjajnog."
Tako im, hrabreć ih, reče, tad dignu nasuprot Trojanci
Koplja, i snaga im sva uskomeša se, stane ih vika.
375 Onda k Hektoru Feb Apolon stupi i reče:
"Hektore, nemoj se spr'jeda s Ahilejem nikako borit,

20 371-372. "iako je ognjenih ruku"; takvih primjera gdje se druga polovina kojega stiha ponavlja u
prvoj polovini idućega ima u Homera vrlo malo (imat ćemo ih još u 22. pjev., st. 127-128. i u 23. pjev.,
st. 641-642.). U našoj narodnoj poeziji takvih i sličnih primjera ima vrlo mnogo; vidi u T. Maretića,
Metrika narodnih naših pjesama, § 73-78.

331