Page 108 - Odiseja

Homer: Odiseja

Najeo ljudskog, da znadeš, napitka kakvog je bilo
Ù našōj lâđi, a žrtvu donèsoh ti, ne bi l' me blago
350 Poslao kući, a tî si baš b'jesan, da podn'jeti nije!
Tko će, Kiklope strašni, od naroda ljudskoga mnogog
Tebe pohoditi odsad? ta nisi radio pravo!««
Tako mu rečem, a Kiklop od mène uze i popi
S nasladom velikom slatki napitak i zaište jošte:
355 »»Daj mi ga ljubazno još i ime reci mi odmah,
Da bih ti gostinski dar udijelio, da se veseliš.
Kiklopska zemlja dodúšē žitòrodnā rodi nam grožđem
Jedrim i vinom, štono ga dȁžd nasporuje Zeusov;
Al' od ambrosije to je i nektara vino potèklo.««
360 Reče mi, i ja mu opet podadem žarkastog vina;
10
Triput donesem i dadem, i triput ispije ludov.
A kad je Kȉklōpu vino osvojilo bilo već pamet,
Onda mu ove ja progovorim ljubazne r'ječi:
»»Kada me, Kiklope, pitaš, za moje glasito ime,
365 Reći ću, à tī dar mi po svojem daj obećanju.
Moje je ime Nitko, i otac ì mati mene
Nitko zovu, a Nitko i ostali zovu me druzi.««
Tako mu rečem, a Kiklop odgovori nemilo meni:
»»Nitka ću posljednjeg pojest od njegovih sviju drugova;
370 Ostale pojest ću prije, — od mène dar ti je takav.««
Reče i nȁuznāk padne izváliv se ì legnē tako
Na stranu debeli vrat nakrívīv, te svesilni zatim
Njega obuzme san; iz ždrijela mu navali vino
I komadići ljudski; u pjanosti rigaše teškoj.
375 Dotle zàprećēm kolac pod pȅpeo gusti, pod njime
Da se ugrije brzo, i drugove hrabriti stanem
Te im govorit, da ne bi uzmaknuo ȍd strā ni jedan.
A kad se maslinov kolac zapaliti šćaše u ognju,
Ako je i bio zelen, i strašno kada se usja,
380 Onda ga bliže iz ognja izvučem, a drugovi moji
Okolo stanu, i bôg nas slobodom nadahne veljom.
Oni maslinov kolac oštrljatī uzmu iz ognja,
Pa ga u oko njemu zabodu, a ja se ozgo
Uprem i kócem zavrtim, ko gredu da tkogod lađènū
385 Stane bušiti svrdlom, a drugi remenom ozdo
S obje zaokruže strane, i jednako vrti se svrdlo:
Tako u oko onom zavŕtīmo usjali šiljak,
Kolac se kreće, a krvca potèčē topla po njèmu.
Jara Kiklopu kanje i obrve paliti stane,
390 Zjenica gorjeti počne, a žilice pište od ognja.
Kao kad kovač hoće da tvrdu učini bradvu
Ili sjekiru velju te ù hlādnōj kvasi je vodi,
Ona veoma cvrči, al' od tog jače je gvožđe:
Tako njegovo oko od maslinskog pištaše koca.
395 Strašno poviče Kiklop, sve okolo spilja zatùtnjī,

10
361. »ludov«, jer zaveden ugodnim okusom nije mislio na posljedice što će ih za nj imati preobilan uži-
tak jaka, a nemiješana vina.

108