Page 173 - Odiseja
P. 173
Homer: Odiseja
Odjeću svukoše s mene i košulju ì struku moju;
Zatim traljave krpe i košulju baciše na me,
Same dronjke, ta ì sām na mèni ih očima vidiš.
Pod večer se dovezu do pogledne Itake póljā,
345 Dobro pletenim onda privezaše užetom čvrsto
U lađi pokritoj mene i iziđu iz lađe brzo
Ì tad rùkama jâ obadvjèma vèslati stȁnēm
Ali uzao s mene prelomiše bogovi sami
Lako, a zatim ja se, obàvīvši krpama glavu,
350 Spustim niz krmu glatku i nagnem k valima prsi
Ì tad rùkama jâ obadvjèma vèslati stȁnēm
Plivajući i od njih veòma se udaljim brzo,
Zemlje se uhvatim ondje, gdje ševarje rastaše cvjetno,
Tu se zgurim i legnem, a oni strašno zacvile
355 Te se užurbaju tada, al' vide, dalje da ne bi
Valjalo tražit, i tako ka svojoj se vratiše opet
Prostranoj lađi, a mene zakloniše bogovi od njih
Lako, te k čovjeku me dovedoše amo u obor
Čovjeku razumnome, jer još mi je suđeno živjet.«
15
360 Na to si, Eumeju, ti o svȉnjāru, besjedu reko:
»Ao kukavče goste, u mène si potreso srce
Kazujuć, što si sve pretrpio lutajuć mnogo:
Ali istina mislim, da nije, uvjerit nećeš
Mene, što veliš ti o Odiseju! Koja je sila
365 Tebi takova lagat, pa naprazno? Za gospodára
Svojega povratak znam i za njèga sama, da svima
Mrzak je bozima on, kad ne ubiše njega pod Trojom,
Niti je poslije rata na rukama umr'o dragih.
Tad bi mu svi načinili grob Ahejci, i tako
370 Slavu bi ȉ sīnu svom iza sèbe veliku steko,
Ali je u šake on neprodičen Harpijem dopo!
A ja se k svinjama amo uklonih, ne dolazim u grad,
Osim ako me kada pozove Penelopa mudra,
Brzo da dođem, kad kakvi odáklē glasovi dođu,
375 Onda okolo sjede i pitaju za svaku stvarcu
Oni, koji plaču s nedolaska kralja, i oni,
Koji se raduju trošeć imutak sve bez računa;
Ali meni se neće ni pitat ni istraživat,
Otkad me riječju svojom Etóljanin prevari neki,
380 Koji je, čovjeka ubiv, daleko luto po zemlji,
Došao u moj obor, te ljubazno njega ugostih.
Kod Idomèneja, reče, u Kreti je vidio njega
Lađe gdje popravlja svoje, što razbiše ih olúje;
Na ljeto, reče, on će il' na jesen vratit se kući
385 Silno noseći blago s bogolikim druzima svojim.
Zato mi nemoj se nì tī, mnogòpatnī starče, umíljat
Lažima, niti me varaj, kad bog te je doveo k meni;
Poradi toga te neću ni pȍštovat nit' ću te gostit.
Nego se gostinskog Zeusa bojéći i žaleći tebe.«
15 360. Apostrofa; vidi st. 55.
173